Welcome Visitor: Login to the siteJoin the site

Ritam Sabedorije

Novel By: Huddle
Fantasy


Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašujuću istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi učenjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema. View table of contents...


Chapters:

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

Submitted:Mar 3, 2013    Reads: 136    Comments: 0    Likes: 0   


Sabedorija

alt

Krčma podno južnih zidina Zlatnog dola bila je jedino mesto u gradu u kome se u tim sitnim noćnim satima mogla primetiti bilo kakva živost. Obično ponoć nije doba dana u kome društveni život zamre u gradovima pet kraljevstava, ali kako se iščekivao prvi dan proleća, a u njega je po drevnim običajima valjalo ući ranim ustajanjem i odlaskom u prirodu, malobrojni gosti jedini su bili budni.

Gradska straža je sebi odavno priuštila luksuz da drema na zidinama pokraj kapije, a spavanja ni izbliza nije bilo iza vrata nad kojima je bio urezan natpis "Urtova gostionica". U njoj se još uvek služilo, gosti su nazdravljali sudarima punih krigli. Aul koji se tu točio bio je među boljim pivima u Rđi, pa je pripitost odavno zavladala među budnima, no oni nisu jedini koristili okrilje noći za uživanje.

U štali pokraj krčme njegove ruke pele su se uz njen struk. Gledajući ga odozgo, dok je ležao na gomili slame, prestala je da se pita kakva ju je to luda sreća zadesila da naočiti stranac, tako slatkorečiv a tako zgodan, baš u gostionicu njenog oca svrati i baš nju odabere, tako običnu. Inela smesti svoje butine bliže njegovim. Raskopčana košulja otkri unutrašnje strane njenih napupelih grudi koje su gorele od želje da dodirnu njegove. Žudeći za spajanjem dva tela o kome je toliko maštala prenu se baš kada i on. Vrata iza njihovih leđa se otvoriše uz tresak, a stari Urt, sa dvojicom grdosija, takođe se toljagama u rukama, dreknu:

"Inela! Ubiću i tebe i njega!"

Momak se brzo izvuče, a kako mu je konj bio tik pokraj vrata shvati da je beg bez borbe nemoguć. Dodatni problem je predstavljala činjenica da mu je mač u koricama, a one privezane o sedlo, koje je sve više ostajalo iza trojke koja mu se približavala. Pogled u stranu, ka vilama, bi dovoljan da pomisli "Nisu trozubac, ali poslužiće".

Hitar pokret omogući mu da ih zgrabi pre nego što mu je Urt dovoljno prišao da ga opauči debelim drvetom, te se izvi u stranu, po nogama od pozadi udari besnog krčmara, potom i po glavi, tek toliko da se Urtu pomuti svest. Zbunjeni tandem širokih pleća se pogleda, pa se zatrča na njega, ali i njih zadesi iznenadni pokret suparnika. Momak se i sam zaleti ka njima, zabode vile u pod i odbaci se u vis, preletavši baš između njihovih glava. Dve uzdignute toljage samo je velika količina aula u krvi sprečila da završe na susednim čelima, a dok su se okretali za strancem po potiljcima ih udari najpre jedan, a potom drugi kraj drške.

Trojica na podu, bez svesti, devojka koja se tresla od straha i konji koji su na tren zanjištali dok je kratka borba trajala. Shvatio je da je vreme za rastanak, te priđe Ineli, uze joj dlan u svoj i celiva ga, šapnuvši:

"Reci mu da sam te primorao. Razumeće".

Ostavivši zbunjenu devojku da se pita šta sve ovo bi i kako mu je uopšte ime, odjaha tren kasnije na svom Vihoru, pravo u noć. Topot konja za tili čas prođe kroz kapiju koju budne oči odavno nisu čuvale, a potom preko mosta pravo na jug, ne toliko daleko koliko mu se činilo da će noć biti duga kada je video ko je otvorio vrata štale.

A noć je još trajala kada ga je brzi konj doveo pred zidine neobičnog grada u koji je pošao.

"Još nije zora... Nije trebalo ovoliko da žurimo, druže", pomilova po grivi Vihora, svestan da je stigao pred jedine kapije u pet kraljevstava koje se nikada ne otvaraju pre nego što sunce izađe na istoku. Stara mudrost kojom ga je Mirdos Drveni učio da se "noću Zlo pomami" na tom mestu je toliko verno primenjivana da nikome i nikada kapije nisu otvarane noću jer je "dan za Dobro, a noć za Dobro nije".

Shvativši da ima još nekoliko sati samoće pred sobom, priveza vernog druga za obližnje drvo i svoj mali zavežljaj stavi pod glavu, te prileže, dok ne svane prvi prolećni dan. Buđenje uopšte nije bilo onako kakvim se nadao.

Hladan dodir čelika na levom obrazu bio je pravi šok. Otvorio je prvo jedno oko, spazivši traku boje rđe oko zgloba čizme pred njim, a onda otvori i drugo. Pogled mu se dizao, preko savršeno iskovane oštrice mača do gvozdene rukavice koja ga je držala, potom srebrnkastog odsjaja verižnjače, sve do barbute kojom je bio prekriven najveći deo lica.

"Pre nego što me ubiješ, reci mi bar zašto se selim kod svog brata. Mislim... čisto da znam šta da mu kažem kada ga sretnem na nebesima?", upita odozdo, očekujući odgovor "Ovo ti je zbog Inele" i pokret mača.

"C-c-c", reče neočekivani glas, a onda ruka skinu šlem kakav se ne viđa često. Njena duga kosa žute boje i osmeh koji nije video pet godina behu dovoljni da mu padne kamen sa srca.

"Tina! Pa ti nisi normalna, morskih talasa mi!", uzviknu.

"Stariš, Nile, stariš. Ranije si bio oprezniji", reče Tina Pasilis, pružajući mu ruku da ustane.

Zagrljaj im beše dug. Iskren, prijateljski. Baš kao kada su se, davno, poslednji put videli na rastanku podno bedema Niti.

"Kada sam video boje rđe oko članka..."

"Od malog trika srce ti sišlo u pete? Umeš ti i bolje, prijatelju", reče i dodade mu mač. "Kao u stara vremena, ko izgubi - donosi vino?", upita ga, a on, nasmejan baš kao i ona, prihvati dvoboj iako još uvek pospan, ali i radostan.

Tek što su se vrhovi oružja dodirnuli za početak megdana, teške, stare kapije pokraj njih počeše da se otvaraju.

"Tačni kao i uvek. Baš kada se sunce rađa", reče Nil Arilion i pogleda osmoricu mladih sholara koji dve kapije otvoriše širom.

Konje su uveli primećujući tajac oko sebe. A on je nastao čim su mladići koji će se učenjacima tek nazvati - shvatili ko im je to došao u goste.

U susret im priđe starac veoma duge brade, sa rukama na leđima pre nego što ih raširi pred njima.

"Gosti dragi. Vi baš poranili. Uđite, uđite. U gostoprimnici je sve spremno za vas", reče im, a oni poslušaše starog Daruniusa, kao što su ga svi u školi sholara već decenijama i slušali, što upravniku i priliči.

U gostoprimnici je bilo prilično živahno za to doba dana, ali i gosti koji su stigli nisu bili bilo ko. Prineše im prvo po čašu mlake vode, stari ritual svih sholara od kog se ne odustaje vekovima kada se o zori radi. Potom ih poslužiše ovsenom kašom, uz malo voća, kao što je to i red među učenjacima. Razgovor koji isprva beše sav srdačan prekinu topot konja na samom ulasku u veliko dvorište. Sa prozora spaziše srednjovečnog, u krzno odevenog čoveka koji siđe sa konja čim ga za uzde prihvatiše dva sićušna sholara, verovatno tek u prvoj od pet godina učenja koliko ih čeka.

Sišavši, konjanik najpre čučnu, pa se protegnu, a onda poče da se sporim pokretima u mestu okreće i posmatra unutrašnjost jedinog grada u pet kraljevstava čije su zidine činile savršeni krug oko dvorišta.

"Neka ga. Neka osmotri. Nije nam dolazio davno. Baš davno", reče Darunius.

Nil uvide da njegov stari prijatelj u očima ima više sete nego što je to ikada mogao ranije da primeti. Znao je i zašto, samo nije znao da će ponovni susret sa dvorištem u kome je odrastao biti toliko dirljiv.

"Svaki put mu oči zasuze. Naravno, nemojte mu to reći u lice. Znate kakav ume da bude Isak kada ga dirnete u ono što voli", reče upravnik grada-škole.

Isak Daladur je gledao po vratima, prozorima, balkonima, sve dok ne spazi Tinin pokret rukom. To mahanje ga baš obradova.

"Mala, ako mi niste sačuvali ni malo onog dobrog vina sa juga, teško vama", prodra se iz dvorišta Isak pre nego što se u trenu uspentra uz desetak stepenika do gostoprimnice. Put je, ionako, vrlo dobro znao.

"Časni gospodaru Južne Straže, čast nam je videti vas ponovo", reče mu vremešni upravnik.

"Aha. Tako nisi pričao, Daruniuse, kada ste me izbacivali odavde. Otac me umalo nije ubio od batina kada me je video pred vratima koji dan kasnije", reče isprva ozbiljnim glasom čovek sa severa, a onda skinu krzno sa svojih pleća i zagrli na kratko prvog u odboru za doček. Kada se okrenuo mlađima, osmeh mu se razvuče kako je to samo on, veseljak, umeo.

"Nile! Tina! Kao da su decenije prošle! Kako vreme promiče ti si sve više isti otac, sto mu buradi aula! Vidi nje! Dobro, tebi ne bih smeo da kažem da si kao otac, matori kovač bi me onim svojim maljem smanjio još više! Ala izraste ti...", reče Isak, privivši ih obe na grudi.

"Gospodaru Daladure, da se poslužite", priđe im mladi sholar gostoprimničar.

"Dela, dela. Nisam ništa okusio od... Malopre. Samo, nemoj mi te tople vode i ovsene kaše. Ima li kakvog vina, sa juga recimo, da nazdravimo ovom susretu pre nego što...", i tu mu glas stade.

"Da. Ozbiljan razgovor nas čeka. Vremena su ozbiljna, Isače, svestan si i sam", izgovori Darunius, a baš tada novi konj ujaha pokraj nekoliko sholara koji su izlazili na prolećni uranak. Mladić nešto duže plave kose koji ga je jahao, u tankom oklopu koji je prekrivao tek gornji deo njegovih mišićavih grudi, bio je upravo onaj koga su čekali. No, umesto uobičajenog tihog pozdrava, sa prozora, a i iz kolone sa kojom se mimoišao na kapiji, zaori se desetine glasova "Vili! Vili! Vili!".

"Mir! Mir, deco, da ne bi bilo časova i danas!", povika Vukor Zemljani, čiji red sholara bi širom kraljevstava poznat po savršenoj vezi čoveka i prirode. Ali, đake, ne mlađe od 13, a ne starije od 20 godina, nije bilo lako umiriti. Po drugi put su neki od njih mogli da vide snažnog Vilija Turloka, nepobedivog borca na turnirima, mladog gospodara Bedema i jednog od četvoro junaka Velikog rata.

"Prvo Obale i Visoko. Onda Sever. Sada i Jug. Svi smo tu. Pa, da počnemo", reče Darunius koji izađe potom pred Vilija, što učiniše i ostali gosti.

"Tina! Dobro je da ti je otac kovač, trebaće mu silni mačevi da te odbrane od prosaca", reče snažni Vili preslatkoj, ali devojci iz Visokog kraljevstva poznatoj po ratnim veštinama koje su zadivile i mnoge slavne vojskovođe. Potom se sjajni ratnik Juga okrenu ka Daladuru.

"Gospodaru Isače! Kakva je radost videti vas opet. Nemojte mi samo reći da ste već nazdravili bez mene?", izgovori Vili Turlok, nasmejan i dok je zagrljaj sa severnjakom trajao. A zagrljaji Severa i Juga nisu bila baš česta pojava u Pet kraljevstava.

"Nile! Prijatelju stari, ne zameri što tebe poslednjeg pozdravljam. Tina mi ne bi oprostila, a Isak bi me mlatom pozdravio po leđima da sam ga preskočio", reče Vili prestolonasledniku Kraljevstva obala, koji na tren bi vrlo, vrlo srećan što su četiri junaka Velikog rata iznova na istom mestu. Koji momenat kasnije priseti se da je povod njihovog okupljanja daleko ozbiljniji: sve jače glasine da je ekspedicija u Novom svetu pobijena. I to sa namerom. Čijom i kakvom, niko nije znao, ali je tek tih glasina bilo na pretek.

Sastanak koji je počeo nedugo nakon pozdrava i zdravice, koja na Isakovo insistiranje nipošto nije smela da bude izostavljena, promenio je gostima živote za svagda. I onima u Sabedoriji.

U sali upravnikovoj, za velikim okruglim stolom sedela je sa jedne Daruniusove strane slavna četvorka iz Velikog rata, a sa druge pet načelnika redova sholara. Tik pokraj Vukora Zemljanog, bio je tu njegov vršnjak, vremešni Karnis koji je upravljanje Drvenima preuzeo nedugo nakon što je Isak bio izbačen, te, redom, niski i u stomaku pozamašni Duk Metalni, visoki Zarlo Vodeni i pomalo čudni, gotovo neprimetni Cint Vatreni, jedini čija brada nije uopšte bila duga, za razliku od prodornih očiju koje su upijale sve što se oko njega zbiva. Uostalom, Vatreni su oduvek i bili poznati kao red "otvorenih očiju", koji iz okoline koja ih okružuje saznaju mnogo više nego oni kojima pogled služi samo da paze da se ne sapletu ili ne bi li uočili lepu ženu.

"Prijatelji, ne bismo vas okupljali nakon svih ovih godina da se nismo složili da je vreme koje je pred nama možda opasnije i od onog uoči Velikog rata. Pokolj koji...", poče Darunius priču, ali ga Nil, ne baš učtivo, prekide.

"Pokolj? To su glasine, nemojte da ih smatramo ozbiljnim dok se sve ne razjasni. Ja i dalje ne verujem da je Kars mrtav. Ne, to je nemoguće. On nikada ne bi dozvolio da netrag...", reče princ prestolonaslednik kraljevstva Obala, ali ga Isak uhvati iznad šake i pogledom mu pokaza da sedne.

"Nile, potpuno razumemo tvoj stav. Ali, on možda uopšte više nije bitan u pet kraljevstava. Neki od nas se ovde slažu da je pokolj o kome se priča samo neosnovana glasina, jer se nikada nije desilo da družina od pedeset probranih ratnika iz svih naših kraljevstava, sa pet sholara i više od dvadeset golubova - propadne u zemlju, a da se od njih ne čuje ni glas. Dva meseca tišine su, ipak, dva meseca...", reče Karnis Drveni.

"Mislim da su nas sholari ovde okupili zbog nečeg drugog. Šta je bilo sa ekspedicijom saznaćemo pre ili kasnije. Ali, ono što se sprema, ili, bolje rečeno, ono što je već počelo, daleko je veći problem", reče Vili, a onda pokaza prstom na mapu Starog sveta, koja je bila iscrtana na velikom okruglom stolu, i dodade:

"Prijatelji moji dragi... Tina, Isače, Nile... Sprem se novi rat. Rat u kome ću ja isukati oružje na vas, ako se neko čudo ne dogodi", izgovori Vili, a Tina i Nil ga pogledaše razrogačenih očiju, uz otvorene usne koje su oslikavale nevericu. Isak je samo klimao glavom, znajući i sam koji deo priče sledi. Turlok se odmah tome i posveti:

"Rat... da. Veliki poput Velikog. Moj kralj je poslao golubove u sve gradove Juga. Niko ne uspeva da ga ubedi da možda nije izgubio sina u Novom svetu, rešen je da kazni zaverenike...", izgovori Vili, kada ga Tina prekide:

"Kakve sad zaverenike, Turloče!?".

Odgovor je šokirao i nju, a naročito Nila:

"Vojska Juga se diže. Iz svih gradova. I to ne samo obična armija, iz svakog od 'gnezda' od po 3.500 ljudi svakako kreće. Idu čak i deca iz 'legla'. Hiljade njih se sprema i polazi... na Obale".

"Vili!? Na Obale?! Ali, kakve Obale imaju veze sa svime ovime, pa ekspedicija je bila zajednička!?", upita preneraženi Nil, ustavši od stola ponovo, ali ga Isak iznova povuče da sedne. Turlok sačeka, uzdahnu, stegnu zastrašujuću pesnicu od nervoze, pa nastavi mirnijim tonom:

"Od kada je Boar izgubio Bibija... bar je moj kralj ubeđen da je Buronovog mlađeg brata tama pojela, niko ne uspeva da mu skrene misli sa zavere koju je uvrteo sebi u glavu. Obale su, smatra, sve osmislile, ne bi li, kao najbliže Novom svetu, njime i zavladale. Bojim se da je rat neizbežan, prijatelji. Jer, dok mi ovde sedimo, čak je i vojska mog grada krenula u Krik da se pridruži kralju. A kralj čeka i mene", reče Vili i, tokom tajca koji je trajao i dalje, sede, gledajući Nila u oči. Nila, prijatelja, na čije je kraljevstvo trebalo da pođe.

"Prijatelji, ovo što mladi Turlok kaže dovoljno je da svi udarimo šakom o glavu, ali bojim se da su moje vesti još gore", progovori tada Isak i ustade.

"Pre dva dana stigao mi je golub od kralja. Zapravo, od kraljice Lee. Rarg je potpuno smetnuo sa uma od kada je izgubio Minu. Znate i sami sa kakvom je silinom krenuo u Veliki rat kada mu je Vrol pogubio mladog Brila... siroto dete, nebesa neka mu se smiluju, ni dvanaestu nije dočekao... Ovo je, međutim, još veći udarac bio za njega. Lea mi je javila, da skratim, ovo", reče Isak i pročita pisamce u kome je stajalo: "Rođače dragi, prijatelju porodice naše i odani podaniče kraljevstva Rarga Grunvelda. Rat se sprema, kraljevu decu treba svetiti. Šalji vojsku u Svratište, skup je potom u Sablasti", izgovori Daladur.

"Ne razumem? Sablast? Sever kreće na... Rđu?", upita potpuno šokirana Tina, ne shvatajući što bi iko osvajao kraljevstvo koje je već bilo pokoreno u Velikom ratu.

"Od sada ću ja pričati, a vi ćete me slušati, deco draga", reče Darunius i iznese i situaciju i plan koji su u Sabedoriji pripremili za slavnu četvorku.

"Da, Tina, i Šuma kreće u rat. Sever, kako ga ovih godina sve češće zovete. Ali... ne kreće Rarg Grunveld samo na Rđu. Kreće i na Obale. Ne pitaj me ništa, Nile, sve što su nam sholari odande javili je da će deo vojske krenuti niz obale Rđe, jer je stari Rarg ubeđen da iza svega stoje prevratnici koji bi da vrate Pagrore na vlast. Uz to, ubeđen je, u svom besu, da im saveznici nisu samo Istočnjaci, već i Obale. Dvor grmi od njegove srdžbe, uveren je da baš kraljevstvo tvog oca, Nile, zbog najveće flote ima i najveće pretenzije na Novi svet. U isto vreme, i Jug se podigao na oružje. Dva izgubljena kraljevska deteta... dovoljna za novi rat. Veći od svih dosadašnjih. Zbog toga smo vas i zvali. Sprečite to", reče Darunius.

"Mi? Kako mi možemo da sprečimo to? Pa, ja sam samo ćerka kovača, Nil bi možda mogao da... samo, na Obale kreću dve vojske, šta on može da...", pitala se Tina, koja nije ni slutila o kakvom je sastanku reč kada je dobila poruku "Važnije nego pre pet godina. Hitno dođi. Skup je prvog dana proleća. Četvorka će ponovo biti na okupu. Darunius".

Progovori tada Karnis Drveni, iz roda sholarskog koji na prijateljstvu insistira.

"Plan je da vas četvoro krenete na tri strane. Neko da zaustavi Jug, neko da smiri Sever, a neko da pohita u Novi svet i sazna šta se, nebesa mu, uopšte dogodilo. Nile, ti se ne odvajaš od ogrlice svog ubijenog brata u Velikom ratu, zar ne?", reče Karnis i pogleda ka ruci princa Obala na kome je bila ogrlica devetogodišnjeg Modesta Ariliona kog nekadašnji kralj Rđe ubi.

"Pođi na Jug i njome garantuj kralju Zantu da Obale nemaju ništa sa nestankom ekspedicije. Kralj-otac će razumeti sina kralja. Verujemo to bar... Tina će ti praviti društvo, kao garant Visokog kraljevstva za istinitost tvrdnje. Isače, pođi svome kralju, a ti Vili - oduvek si želeo avanture kakvih nikada nije bilo, zar ne? Novi svet te čeka. Donesi nam Istinu. Pre nego što bude kasno", reče načelnik roda Drvenog.

Ustadoše potom tri mlada člana čuvene četvorke i progovoriše svi u glas.

"Ako zakoračim na dvor Juga, kralj Zant će me pogubiti bez da me sasluša. Pa, u rat je krenuo, ja ću mu samo biti trofej čijom će se glavom dičiti pod zidinama Morske zvezde?!", izgovori Nil.

"Da idem u Novi svet? A kralj me poziva u rat? Ma, da li to moje uši dobro čuju, da ostavim svoj grad, svoj Jug, a u rat sam pozvan?!", zagrme snažni Vili istovremeno kad i Nil Arilion, prestolonaslednik Obala.

"Ne bojim se ni čitave armije pred sobom, ali plan je...", pokuša da se u razgovor umeša Tina, shvativši vrlo brzo da su dva snažna muška glasa jača od njenog, ma koliko da se upinjala da stavi do znanja da mora biti da postoji i drugo rešenje.

Buka je potrajala skoro čitav minut. Dok Darunius ne podiže svoju ruku. Mladi su se stišali, nedugo zatim seli, poput Isaka koji se nije ni micao sa svoje stolice, već se, nalakćen na ivicu stola, i sam pitao šta je, zapravo, najbolje rešenje.

"U svih pet kraljevstava vi ste, kao i gospodari gradova i kraljevi, oni koji donose odluke. Tako će biti i danas. U svih pet kraljevstava sholari su tu samo da savetuju. Poslednju nedelju zime ovi stari sholari pred vama, deco naša draga, skoro da oka nisu sklopili smišljajući najbolji plan da se ludilo zaustavi. Ako verujete ovim sedim glavama...dobro, nisu još uvek baš sve sede, ali ako nama verujete - jedino što nam može doneti mir koji polako ustupa pred gnevom dva kralja, je ono što smo izneli ped vas. Ako ne želite, slobodno to recite. Znajte samo da Sabedorija, njeno hiljadugodišnje znanje o čoveku i prirodi koje je utkano i u nas ovde pred vama, smatra da je plan koji smo izneli jedini za koji mislimo da će uspeti", izgovori stari upravnik.

"Ali, zar nije bolje da Vili ode svome kralju, pre će njega poslušati nego mene?", upita Nil, iskreno.

"Ima kralj Zant i savetnike kojima više veruje od Vilija Turloka, savetnike koji su ga u isto ovo što mi govorimo ubeđivali, pa nisu uspeli da ga odvrate od rata", odgovori Darunius.

"Zašto ne krenemo onda svi ka Jugu, ako već tako stoje stvari? Kralj će pre saslušati Četvorku", reče Tina.

"A ko će zaustaviti Sever, čedo drago?", izgovori upravnik grada-škole.

"Da se ipak podelimo u parove?", predloži Isak, dodavši: "Ko će stići do Novog sveta i nazad za tako kratko vreme? Pa, to je više od pet meseci putovanja tamo-amo, sto mu buradi aula! Do tada će hiljade izginuti!", dovrši svoju misao severnjak.

"Izginuće i stotine hiljada ako se istina ne sazna. Neko mora da krene po nju, ma kolike da su opasnosti Novog sveta. Od Vilija boljeg borca sa opasnostima nema, tu ćete se složiti", odgovori Darunius, a graja ponovo zavlada u prostoriji.

Čitav sat od početka razgovora prođe, a strasti su se nekakako - smirivale. Načelnici rodova sholarskih iznosili su svoje tvrdnje u prilog planu, a kada se Isak sa njim na kraju složi, to kao da bi prekretnica.

"Ako će ikoga poslušati, Grunveld će to učiniti zbog svega onoga što smo zajedno uradili u Velikom ratu. Ja pristajem", izgovori tada Daladur.

Vili nedzgo zatim obori pogled i reče "Moj kralj će mi oprostiti, znam. Samo da ne stignem prekasno".

Nil i Tina se pogledaše, svesni da im ozbiljnost situacije i izneti argumenti ne ostavljaju više mnogo prostora za raspravu. Nju nisu ni želeli, samo su tragali za drugim, dobrim rešnjima. A njih uopšte nije bilo na vidiku, osim ponuđenog. Koje, složiše se, nije bilo dobro, ali je bilo jedino koje je imalo kakvog, takvog smisla.

Dogovoriše se u glas da neće odustati, ma šta im se na dvoru Juga desilo.

"Neka me bogovori mora čuvaju bolje nego mog brata. Neka me i žrtvuju, samo da mir ne ustukne pred ratom", složi se Nil, a Tina ga dodirnu po dlanu, klimnuvši glavom kao znak saglasnosti. I odanosti nekadašnjem prijateljstvu. I sa njim, i njihovih kraljevstava.

Četvorka dogovor potvrdi isukanim oružjem na stolu i rečima Isaka Daladura:

"Da mudrost pobedi, a mir vlada!".

"Da mir vlada!", odgovoriše Tina, Nil i Vili.

Darunius odahnu. Potom nazdravi čašom vina, a onda njegov zaista visoki kolega dodade nešto posve iznenađujuće za goste:

"Nećete ići sami. Ptice će nam biti od velike važnosti, jer će brzina vesti biti važnija od oružja. Daćemo vam po jednog od najboljih mladih sholara", dodade Zarlo Vodeni, čiji učenjaci u taj red behu već vekovima birani ako bi se posle četiri godine zajedničkih časova pokazalo da im je snalažljivost najveća vrlina.

"Neka uđu", izgovori glasno Darunius i pred slavnom, a i dalje zatečenom četvorkom, pojavi se pet mladića. I, redom ih predstaviše njihovi učitelji.

"Bobi... biće Drveni za godinu dana, kada obuku okonča", reče Karnis počevši da hvali ljudske osobine i ocene iz Psihe čovekove i Jezika stranih tog 17-godišnjeg krupnog dečaka.

"Biće on Bobi Debeli, a ne Drveni", reče Isak sebi u bradu, nasmejavši se momku koji ga je podsećao na sopstvene mlade dane, bar po stomaku.

"Tadž... za sada samo toliko od imena, dok ne privede kraju obuku", predstavi Zarlo Vodeni svog đaka, koji je došavši iz skromne severnjačke porodice toliko briljirao u astronomiji i poznavanju istorije da je zadivio čak i sholara koji ga je odabrao za školu, a jedino se tako u nju i moglo doći - na preporuku nekog koji ju je već uspešno završio.

"Nejt. Metalni. Znam, deluje vam sićušno to momče od 15 leta, ali on je već sada Metalni, bradom svojom garantujem", izgovori stari sholar Duk, zgranuvši potom četvorku podacima o količini znanja koje je dečkić upio za kratko vreme, ali i činjenici da ima sposobnost da ne spava po nekoliko dana i noći, sve ne bi li bdio nad knjigama raznih mudrosti.

"Alek. Biće Zemljani, ako već i nije. Godinu je duže među živima od Nejta, ali, drveća mi moga, ovo dete iz Igle je čudo koje nam stiže jednom u stotinu leta. On ne poznaje prirodu kao mi iz našeg reda, on je jedno sa njom. Sve u njoj ume da čita, i šta je bilo i šta će biti. Da moram da krenem ja sa vama, ovako mator, ipak bih i njega poveo", bi garancija Vukora Zemljanog za tog mladića.

"Fengor", progovori konačno Cint Vatreni kada uđe njegov najbolji đak. "Fengor. Najmudrije i najčudnije dete koje nam je ušlo u školu u poslednjih... pa, koliko već, Daruniuse? Znanje Psihe čovekove drži u malom prstu. Iz lica, držanja, gesta čita mane i vrline, predviđa pokrete i odluke. U matematici je bio slab isprva, ali njegovo poznavanje Supstanci... Videćete, mladi gospodari, njega imati uz sebe olakšaće vam mnoge muke".

"Izvinjavam se, časni učitelji, što vas prekidam, ali... vaših ogranaka je pet, a nas je četvoro? Možda sam i ja bio isprva slab iz matematike, ali...", reče Vili.

"Sa Isakom će krenuti dvojica. Vojska Severa kreće na dve strane, svaka pomoć će mu biti dobrodošla kada pođe svom kralju. Ostali ćete dobiti po jednog saputnika, a sada ih.. izaberite", izgovori Darunius, a pre ostalih za reč se javi Tina.

"Mudri su to momci, pokazaste nam. Neka oni odluče sa kim će i kuda, jer ste im plan, u to ne sumnjam, već izneli".

Mladi sholari se pogledaše, a onda počeše da prilaze. Uz Tinu i Nila stadoše Alek i Nejt. Pokraj Isaka priđoše Fengor i Tadž. Poslednji ostade Bobi, koji pomalo nespretno stade uz Vilija kome ne bi baš svejedno kada vide da uz njegovo savršeno muško telo, stvoreno za bitke, staje debeljko.

"Krenućete posle ručka", reče Darunius. "Vreme je naš najmanji saveznik".

I nakon što se konjanici oko podneva pred drevnom kapijom raziđoše, natovareni tek sa po jednim dodatnim konjem koji je nosio osnovne namirnice i ptice, čudni tajac zavlada gradom sholara, čije kamene zidine u savršeni krug stvoriše pre više od hiljadu godina vešte ruke graditelja iz svih kraljevstava Starog sveta.

"Neka ih Dobro prati", reče sebi pred počinak stari Darunius, sumirajući nimalo običan dan. Otvori potom ormar, uze bocu svog omiljenog vina, otpi gutljaj i tren kasnije, uz vrisak i razrogačene oči, pade na kolena, gušeći se dok mu je iznenadna smrt stezala grlo. Koji sekund kasnije pade na pod svoje sobe mrtav, nikada ne saznavši šta je i kome zgrešio, niti ko će ga, otrovanog, naslediti na mestu upravnika Sabedorije, škole sholara.





0

| Email this story Email this Novel | Add to reading list



Reviews

About | News | Contact | Your Account | TheNextBigWriter | Self Publishing | Advertise

© 2013 TheNextBigWriter, LLC. All Rights Reserved. Terms under which this service is provided to you. Privacy Policy.