Ritam Sabedorije

Book by: Huddle

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.

Chapter1 (v.1) - Ritam Sabedorije

Author Chapter Note

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema. Više na ritamsabedorije.com

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 02, 2013

Reads: 605

A A A | A A A

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 02, 2013

A A A

A A A

Ritam Sabedorije

(VAŽNO: nova pdf verzija knjige, koja i dalje raste i raste, uz mapu, predstavljanje svih likova i kraljevstava, ali i grafi?ke prikaze - nalazi se na sajtu knjige ritamsabedorije com)

Prolog

 

kars.jpg

 

Kolona se spremala za novi polazak. Teren je postajao sve teži, a jedina veza sa pitomim predelima koji su ostali danima isto?no iza tih pedesetak jaha?a bila je tiha, ne i mala reka koju su pratili uzvodno. Padina pred njima bila je sve strmija, kamenje, i sitno i ogromno, odmenilo je zemlju, a konjima je sve ?eš?e bio potreban odmor. Ni ljudima nije bilo svejedno, jer je od polaska na ekspediciju prošlo više od punog meseca a dani su postajali sve mra?niji, ne zbog igre svetlosti ve? zbog sve jezivijeg okruženja.

Novi svet. Potpuna nepoznanica za sve njih, iako je otkriven pre skoro pet godina. Nepregledni kontinent na koji se stiglo upornoš?u Valtazara Riola, pustolova ube?enog da stari kontinent sa koga su, kao i veliko ostrvo sa tri kraljevstva na istoku, nisu jedino tle. Bio je u pravu.

Kars Trozubac je prvi osedlao svog konja posle predaha. Uspeo se, ne ispuštaju?i dugu motku svog omiljenog oružja, pogledavši potom iza sebe. Pedesetak ratnika, svi mla?i od njega, polako su ?inili isto. I Valtazar, u društvu petorice sholara, u?enih ljudi koje su poslali kraljevi da vide ima li istine u njegovoj novoj neverovatnoj tvrdnji. Bio je u pravu da novi kontinent postoji, ali da se u njemu krije i drevni grad, sav od zlata i zaboravljen od svih... to je ve? bilo dovoljno neverovatno da kraljevi reše da u novu ekspediciju pošalju najbolje ljude i saznaju istinu.

Popeše se odmah i Karsovi ljudi sa Obala, kraljevstva koje je upravo po?ivalo na vodenim granicama Starog sveta, ali se nikada nije odvažilo da dva i po meseca putuje u jednom pravcu ka pu?ini Mora bez kraja. Riol jeste, otuda mu i sva slava.

„Nedostaje mi miris morske pene“, primeti Kars. I udaranje talasa o obale ili drevne zidine. Reka široka stotinak stopa bila je slaba uteha, a i zvuk joj je bio prigušen jer staza koju su stvarali kopitama konja nije bila skroz uz nju. Pogled mu uo?i pomalo umorna, ali i dalje orna lica petorica pripadnika Morske straže. Neke od njih je i sam obu?avao. Staviše za pojaseve vre?ice sa olovnim piljcima, municiju za smrtonosne pra?ke, pripasaše ma?eve i, smestivši se na svoje konje, krenuše pokraj Karsa dalje.

Popeše se na snažne konje i snažni ljudi severa, Šumskog kraljevstva. I žene-ratnice Visokog kraljevstva. I najbolji borci Juga, po bitkama proslavljenog. Konje osedlaše i ostalima ne baš omiljeni ljudi iz R?e. Niko ih nije voleo, iako su baš oni, ?lanovi kraljeve garde, ubistvom sopstvenog vladara pomogli da se okon?a suludi, Veliki rat. Istina, ustanci protiv njegovog osvajanja ostala ?etiri kraljevstva ve? su taj rat bili poveli ka kraju kada se garda okrenula protiv svog kralja, ali ni te zasluge mnogi nisu cenili. A samo garda zna koliko je teško oštricu okrenuti na onog kome se zaklela, ma koliko da je lud. Pet godina je prošlo od tada, a pokorena i svime bogata R?a i dalje nikome nije bila draga. Osim njenim žiteljima, koji je nikada i nisu zvali tako.

Prosede, kratke brade, Kars je projahao kroz kolonu koja se iznova formirala u neprijatnoj tišini sumraka. Morska straža ga pozdravi klimanjem glave. Bilo je to sasvim dovoljno, ljudi Obala su ?esto komunicirali bez mnogo trošenja re?i, naro?ito kada su na palubama. Pa opet, on je neobi?no voleo razgovore. Zapravo, voleo je samo razgovore sa kraljem, svojim drugom iz mladosti, kog se obavezao da ?e štititi do smrti. A i sa kraljevim najstarijijim sinom, Nilom, sa kojim bi sate provodio u pri?i, o svemu, pa i avanturama po Starom svetu. Sastanci su im bili skoro svakodnevni, još od plemi?evog detinjstva. Izuzeci su bili samo oni dani kada bi se mladi prestolonaslednik latio ma?a i vežbao satima baš sa Karsom, ili kada bi taj posve neobi?ni mladi? re?itoš?u osvajao devojke po kraljevstvu, ne otkrivaju?i im pritom svoje kraljevsko poreklo.

„Nil bi mi sada dobro došao“, pomisli. Vedrog duha, razmrdao bi u?malu kolonu, a dodatni ma? koji itekako zna šta radi uvek dobro do?e u neispitanim teritorijama. No, od svojih sunarodnika, Kars je sada uz sebe imao samo malobrojnu Morsku stražu. Na sholara kog mu je kralj dodelio baš i nije mnogo ra?unao. Za razliku od svojih u?enih kolega iz ostala ?etiri kraljevstva, koji su najviše vremena provodili u razgovoru sa Valtazarom, Merlik se nije odvajao od golubova. „Kao da oni pa imaju šta da jave iz ove nedo?ije“, pomisli prošavši rukom po bradi, pa pogleda nove jaha?e koji su pred smiraj dana prolazili pokraj njega.

Severnjaci su, generalno, veliki ljudi, ali ovi kao da su bili najbolji primeri te tvrdnje. I ne ?udi. Kralj je li?no odabrao ?lanove svoje garde, Štitove, koji ?e krenuti u ovu avanturu. Ne samo da bi bio siguran da ?e prona?eni plen biti ravnopravno podeljen na svih pet kraljevstava Starog sveta, ve? da se nešto slu?ajno ne bi desilo njegovoj ?erki Mini, koja je i sama bila u koloni.

A Mina, tu negde Nilovih godina, bila je licem mlada, a telom zrela žena. Za borbu možda i spremnija i od Strela, obezbe?enja kraljice Visokog kraljevstva koje su tako?e bile u ekspediciji. Kolona je sporo prolazila, a jedina ?erka kralja u njoj je nameštala krzno na svojim ramenima ne odvajaju?i se pritom od svog mlata. Njega je uvek držala u pripravnosti, i to na svoj na?in, za lanac, na ?ijem je jednom kraju bila drvena drška koju je hvatala u borbi, a na drugoj bodljikava ?eli?na kugla. Uz nju, kralj severa je poslao i ?ak osam Štitova, ?lanova sopstvene garde, ne žele?i da i ?erku izgubi kao što je i sina u Velikom ratu.

Kars ju je posmatrao duže nego ostale. Iako joj je mogao biti otac, podse?ala ga je na nekadašnju ljubav. Te setne misli brzo prekidoše tri bela konja i jaha?ice na njima. Kralji?ina trojka. Bile su, kao i preostale Strele koje su ostale u Visokom kraljevstvu, vi?ne svim vrstama borbe, mada su im tobolci sa strelama ostajali na le?ima maltene i dok spavaju, baš kao i luk u levoj ruci.

Tik iza njih kretali su se vojnici R?e. „Pokoreni, a i dalje ponosni“, kao da promrlja Kars dok je konj pod njim podizao kopito žele?i da i on krene uzbrdo kao ostali. „Od kada su svog kralja ubili, ni sopstveni narod ih više ne voli. A nisu ni nas ostale naterali na to“, dodade sebi, podse?aju?i se ne tako davnih borbi koji su odredili istoriju Starog sveta. I pre svega, R?e same.

Kraljevstvo pokoreno posle ustanaka koji su se desili kada se ?inilo da ?e bahati kralj Vrol Pagror uspeti u nameri da zavlada do tada poznatim svetom, našlo se odjednom na kolenima, proklinju?i ve? pet godina ?etiri ne baš uobi?ajena junaka koje su svoje narode poveli u slobodu. No, od kada je rat okon?an ubistvom surovog kralja, od kada je njegova žena Birila prognana, a svi njihovi sinovi poslati u gradove-tamnice preostalih kraljevstava, i u R?i su po?eli da se privikavaju na situaciju u kojoj se više ne pitaju za sve. Dvorom su upravljali pobednici rata, uz pomo? pobunjene kraljeve garde, Plaštova, ?ijih je deset ?lanova krenulo sa Valtazarom u otkri?e zlatnog grada.

Posmatraju?i njihova lica, Kars primeti ponos. Nije ga ostalo mnogo u kraljevstvu iz kog su. Nekada ponosni borci sada su bili samo odabrani predstavnici pokorenih teritorija sa kojih je gospodar svakog od 20 gradova, ukoliko je imao muško dete, baš sina ispratio u neki od gradova-tamnica u tu?ini. Da mu ne bi palo na pamet da opet krene u rat.

„Ova tu?ina jedino je zarobila vreme. Kao da je stalo od kada smo po?eli da se penjemo po ovom crnom kamenju“, prenu se iskusni Kars, gledaju?i kraj kolone nakon što su pored njega projahali Valtazar i sholari.

A na kraju kolone, iza iskusnom Trozupcu odane Morske straže, iza snažnih severnjaka ogrnutih krznom a predvo?enih kraljevom ?erkom Minom i njenom nikada priznatoj ljubavi iz detinjstva, Sanatorom iz Štitova, iza Strela Visokog kraljevstva koje se od strela i sokolova nisu odvajale i iza Plaštova, ponosnih a od svih odba?enih prevratnika u kraljevstvu R?e, nalazili su se borci najborbenijeg od svih kraljevstava, Južnog. I me?u njima, kao i me?u severnjacima, naslednik kralja.

Bibi Zant, sa svojih 20 godina imao je iza sebe više ma?evanja nego najbolji ratnici Starog sveta. „I ne ?udi“, seti se Kars da je mladi ratnik odrastao je u kraljevstvu u kome 13-godišnjake ?eka petogodišnja vojna obuka, naj?eš?e u surovim uslovima, bez kompromisa i nepotisti?ke zaštite. Crna duga kosa, skoro do polovine le?a, govorila je, uz njegov veseo duh, i o drugoj strani njegove li?nosti. Iako je bio najbolji ma?evalac generacije, a pritom jedan od kraljevih sinova, mladi Zant je više voleo putovanja i žene od pukog nadmetanja na turnirima, mada je na njima retko kada gubio. Poslednja dva puta od velikog prijatelja, Vilija Turloka, tri godine starijeg momka ?iji je ustanak poveo Jug ka pobedi u Velikom ratu. „Nil i Vili... Kakav je to samo bio juriš pred zidinama Pagrora“, seti se Kars dvojice mladi?a. Dvojice od ?etvoro junaka koji su preokrenuli tok Velikog rata, iako se pre njega nikada nisu sreli.

Sam Bibi, okružen sedmoricom ljudi sa crnim povezima preko ?ela, na ?ijoj sredini su bili iscrtani zubi zmije, najradije bi bio na ?elu kolone, ali je ocu dao zavet da ?e u novoj avanturi slavnog pustolova biti po strani, više kao posmatra? nego kao glavni junak. I ne bi imao ništa protiv toga da je mogao da bar malo bliže bude zgodnim Strelama. Ma koliko ga nerviralo to što umesto da sa sobom nose bele golubove, kao što ih sav normalan svet nosi za slanje poruka na velike udaljenosti, uz sebe imaju sokolove.

Kars mu se tiho osmehnu dok je snažni mladi? prolazio na svom konju, shvativši da ne može da mu ispuni želju, niti bi mu Strele to dozvolile kao vekovni na baš dragi komšija ratobornog Juga.

„Pet godina... samo pet godina pro?e, a jašemo zajedno. A bar da jašemo negde gde znamo da ?emo sti?i“, uvu?e se u Karsove misli sumnja da grad od zlata zaista postoji. Pet godina je prošlo od kada se rat završio, a dva i po meseca kasnije na krajnji severoistok Novog sveta Valtazar po prvi put iskrcao. Od tada je veliki pustolov spoznao nekoliko velikih kraljevstava tokom istraživanja nove, ogromne teritorije. No, dolazak u posed drevne mape probudio je u njemu pored istraživa?ke i staru, nikada presahlu želju za bogatstvom. „Grad od zlata, pa ne može biti bolje“, pomislio je tada i, iznova, od svih pet kraljevstava umolio pomo?.

A cela pomo? stala je u tu kolonu, na ?ije se ?elo Kars po?e probijati prolaze?i izme?u ostalih konjanika na svom vernom prijatelju na kom je jahao i u Velikom ratu.

Stoj!“, viknu odjednom jedan od pripadnika Morske straže sa vrha povorke. Tajac odmeni do tada tiho komešanje. Sokolovi sami poletoše sa ruku Strela u sumrak, ali se uskoro na nebu samo za?uše krici. I nova tišina.

Pero je padalo sporo. Niko nije video vazdušnu bitku, ali tri odabrana sokola moraju biti ja?a i od najja?eg orla. No, samo je jedno pero padalo. Sporo. Gledaju?i pravo pred sebe, ka uzdignutim vrhovima Velikih planina, ?lanovima ekspedicije ve? zašlo sunce nije pomagalo da bolje osmotre taj jedini dokaz kratke bitke. Sekundi ?ekanja da kona?no padne potrajali su kao ve?nost.

Pružena Miralina ruka uhvati krvavo pero i ona ciknu, a žene-ratnice se odmah razmaknuše oko nje i ka nebu usmeriše vrhove smrtonosnih strela. Ma?evi se isukaše, a koplja, helebarde i mlatovi osetiše na sebi ?vrsto stegnute šake. Oni u koloni zaduženi za golubove, naju?eniji me?u njima, sholari koje su poslali dvorovi, priviše belim pticama uz noge poruku „Napadnuti smo“, spremni da perima dopišu koju re?, bude li bilo vremena. Pustili bi ih i bez dopisivanja, da je stvar hitna a bitna, pa ih brže bolje povadiše iz kaveza. Za svaki slu?aj. Za taj slu?aj.

?udni krici zaparaše nebo odjednom. Nepregledno jato slepih miševa izlete iz jedne špilje i napravi oblak dovoljno velik da se nadvije nad celom kolonom. Preleteše ljude i njihove konje, a svi pognuše glave. Klepetanje sitnih krila kao da im se odvijalo u glavama. Bilo ih je tako mnogo, a tako bu?nih...

Kada ogromni crni oblak kona?no pro?e, opasnost koja se na tren osetila u vazduhu promeni se u tihe osmehe i poneku šalu.

Tjah. Slepi miševi. Pretvorili smo se u obi?ne miševe od ovog kamenja i jezive tišine“, progovori Kars, sada ve? sa ?ela kolone gledaju?i unazad ka ljudima.

?im se okrenu da nastavi penjanje huk nekakvog dugog koplja zapara vazduh i njegov vrh pro?e mu spreda kroz vrat.

Zaaaaaaaaaaiiiiiiiillllll!“, zaurla ski?anje iz stotina, hiljada grla, a iza svakog ve?eg kamena, iz otvora koje nisu ni primetili, iz svega nepomi?nog pred njima - na kolonu se stušti sila kakvu nikada nisu videli, niti o njoj ikada ?uli.

Ogromni ljudi, ako bi se ta stvorenja od sedam stopa mogla ljudima nazvati po svom izgledu, sa se?ivima najrazli?itije vrste, od ma?eva drevnih, sablji bronzanih do kopalja dugih, sjuriše se sa svih strana na ratnike koji su ceo život živeli za bitku po kojoj ?e ih pamtiti. Ovo je bila baš ta bitka.

Slepi miševi se pojaviše ponovo niotkud, vrativši se ka mestu odakle su izleteli iz stena, ali ovoga puta napadaju?i i one koji krila nemaju. Najpre bele golubove, još uvek u rukama sholara. A onda i same u?enjake, zarivaju?i svoje zube u njihove vratove, o?i, ruke koje su pokušavale da iz kaveza oslobode ptice makar bez poruka.

Pokolj na nebu i taj stara?ki nije bio ništa naspram onog koji se je tek po?injao.

U zaklon, ka reci!“, vikao je sa za?elja kolone Bibi, vitlaju?i ma?em kao u transu dok je gledao kako ka ?elu ljudske kolone nadire lavina neljudi ?ije oružje nije bilo ni izbliza toliko snažno kao silina njihovih pokreta i spretnost kojom su se stuštili u punom trku.

Ali, reka nije bila blizu. Iako bi im pružila kakvu-takvu odstupnicu, bar štite?i ih sa jednog boka što bi ostavljalo samo borbu na drugom i frontalni udar koji je dolazio iz pravca vrha planine, do kog je bilo bar još tri dana hoda, reka se ?inila dalekom za one ?iji je pokolj ve? postala sudbina.

Prvi udar su osetili hrabri ljudi Obala.

Kars se, sav u krvi, mrtav koprcao u sedlu uznemirenog konja koji je njištao pod njim, a Morska straža, ne stigavši ni da uzdahne zbog smrti slavnog komandata iz Velikog rata ?iji neupotrebljeni trozubac pade na crno kamenje, munjevito zgrabi pra?ke. Nekoliko brzih okreta iznad glave i puštanje jednog kraka omogu?iše da oštri piljci izlete i poput rafala pokose prve redove napada?a. Pokose. Tako je bar trebalo da bude. Tako je uvek kada polete si?ušna se?iva vojske Obala. Ali, sve što se desilo sa tim ?udnim ?ovekolikim bi?ima bio je poneki krik, ne?ujan u buci koju su stvarale stotine njih, ogromnih. Nezaustavljivih. Pogo?eni ?ak nisu ni pali. Nisu ?ak ni kada su ih do?ekali isukani ma?evi.

Uz bok pomorcima izjahaše ljudi Šume, severnjaci ogromnih topuza i još snažnijih ?eli?nih ma?eva, kakve Novi svet nije video do susreta sa došljacima iz Starog. Strele, iza njih, sa svojih belih a uznemirenih lepotana u trenu odapeše hice u nepreglednu masu, napeše strune iznova i iznova, ali histeri?ni urlici pred njima nisu se smanjivali. Niti su pogo?eni padali, ve? su sa strelama u udovima, ?ak i u ponekoj glavi, jurišali sumanuto. Iz njihovih rana slivala se gusta, krv zelene boje koja je na mese?ini imala druga?iji odsjaj od Karsove. Ali, rane ih nisu zaustavljale. Naprotiv. Ti snažni, visoki stvorovi sivkaste kože na kojoj dlaka nije bilo ve? samo sirovih mišica, uz iskežene zube i silinu kojom su nadirali niz padinu delovali su sve više zastrašuju?e kako se distanca smanjivala.

U stranu, sklanjaj se u stranu!“, zaurlaše odjednom glasovi iza prve linije fronta koja je ?ekala susret sa neprijateljem. A on je bio svega nekoliko desetina stopa blizu. I sve bliže i bliže. Ti iznenadni glasovi ljude nadja?aše ?ak i topot njihovih konja. Plaštovi R?e. Ponosni. Rešeni da ih pamte kao odane Dobru, a ne kao one koji gaze svoju re?. Na konjima protutnjaše u susret velikoj sili, visoko podignutih ma?eva. Plaštovi su se vijorili za njima dok su jahali u slavu. U smrt.

Ako bi kog od napada?a i proboli, ako bi kome ruku koja drži ma? odsekli, on bi i dalje vrištao, a iskeženi zubi kao u životinja bi pokazivali da bol možda i ose?a, ne i slabost. Tek kada bi neko telo palo obezglavljeno, više se nije mrdalo.

Secite im glave, secite im...“ bilo je poslednje što su ljudi R?e izgovorili podno Velikih planina. Me?u njima više nije bilo živih.

Slepi miševi su se posvetili udaru sa le?a. Okomiše se na Valtazara, koji je pokušavao da se rukama spase okre?u?i svog konja ka reci, kao što je radilo i sve više ratnika, traže?i bilo kakav bolji položaj od frontalnog sudara sa silom kakvu nikada nisu videli. Deo ljudi i sve Strele, po?eše da prave odstupnicu pokušavaju?i da rasteraju crni oblak sa krvavim zubima, a Mina, povla?e?i se okružena vernim Štitovima, primeti nešto posve neo?ekivano. Baš kada je mlatom zgromila šišmiša, ogromni ratnik koji joj se približavao sa boka uhvati se za o?i, zaurla još ja?e i ostade na tren zgr?en, skoro kao ukopan. Stade i ona, na tren, ppokušavaju?i da razume šta se dešava, ali napada? se za tili ?as pribra. Odmah ju je spazio, bacio koplje ka njoj, ali je njen brzi refleks na konju, kome se hitro pribila uz grivu, spase od oštrice te ona odmah nastavi sa galopom ka reci. Bila je sve bliže. Ali, njih je bilo sve manje.

Ni tre?ina nije preživela prvi udar. Bar je to mogla da nasluti po desetak njih koji su još uvek bili na konjima, me?u njima i Bibi, koji je ma?eve slao baš tamo gde treba. Reka je postala saveznik, ali nedovoljan. Šume uz nju nije bilo kao u samom podnožju, pa su krvavi napadi iz vazduha nastavljeni, a ogromni napada?i opet bili blizu. Krenuti niz reku samo bi odlagalo smrt, pomisli i pogleda kako njeni severnjaci polako padaju, jedan po jedan. Oni koji su sišli sa konja da bi bili okretniji u borbi nisu prolazili mnogo bolje. Crni kamen natapala je krv dve boje. A kamen je bivao sve crveniji. Pogled u stranu, dok joj je konj poskakivao po nakvašenom kamenju koji je nekada možda bio i lepa obala, bi dovoljan da vidi i kako sa konja pada hrabri ratnik Juga, koji je svoj ma? zario u trbuh napada?a, a ovome ni to nije smetalo da ?oveku odrubi glavu jednim potezom.

Tren kasnije, okre?u?i se u mestu, vitlaju?i mlatom ka dvojici koja su joj se približavala, konj se pod njom prope pogo?en kopljem u prsa. Pad unazad, u pli?ak, bio je strašniji nego što je o?ekivala. Udarac glavom u crni kamen odmah joj raskrvari teme. Lice joj u trenu nakvasi mlaka voda i vrela krv. O?i su joj se sklapale dok joj se svest mutila, svesna da je to njen kraj. Mlat je sve slabije stezala, a crna reka po?e da je, nemo?nu, vu?e sporo sa mesta krvoproli?a u kome se glasovi ljudi više nisu ?uli. Samo krici „Zaaaaaiiiiilllll“.

I jedan mnogo ?udniji.

Saaaaah-beeee-dooooooriiiiiiaaaaaa!!!


© Copyright 2016 Huddle. All rights reserved.

Ritam Sabedorije Ritam Sabedorije

Status: Finished

Genre: Fantasy

Houses:

Details

Status: Finished

Genre: Fantasy

Houses:

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.
Add picture

Paste the link to picture in the entry below:

— or —

Drag a picture from your file manager into this box,
or click to select.

Add video

Paste the link to Youtube video in the following entry:

Existing Comments:
Bad selection

Cannot annotate a non-flat selection. Make sure your selection starts and ends within the same node.

(example of bad selection): This is bold text and this is normal text.
(example of good selection): This is bold text and this is normal text.
Bad selection

An annotation cannot contain another annotation.

Anonymous
Really delete this comment?
Anonymous
Really delete this comment?

There was an error uploading your file.


    
Anonymous