Ritam Sabedorije

Book by: Huddle

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.

Chapter2 (v.1) - Sabedorija

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 03, 2013

Reads: 225

A A A | A A A

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 03, 2013

A A A

A A A

Sabedorija

alt

Kr?ma podno južnih zidina Zlatnog dola bila je jedino mesto u gradu u kome se u tim sitnim no?nim satima mogla primetiti bilo kakva živost. Obi?no pono? nije doba dana u kome društveni život zamre u gradovima pet kraljevstava, ali kako se iš?ekivao prvi dan prole?a, a u njega je po drevnim obi?ajima valjalo u?i ranim ustajanjem i odlaskom u prirodu, malobrojni gosti jedini su bili budni.

Gradska straža je sebi odavno priuštila luksuz da drema na zidinama pokraj kapije, a spavanja ni izbliza nije bilo iza vrata nad kojima je bio urezan natpis „Urtova gostionica“. U njoj se još uvek služilo, gosti su nazdravljali sudarima punih krigli. Aul koji se tu to?io bio je me?u boljim pivima u R?i, pa je pripitost odavno zavladala me?u budnima, no oni nisu jedini koristili okrilje no?i za uživanje.

U štali pokraj kr?me njegove ruke pele su se uz njen struk. Gledaju?i ga odozgo, dok je ležao na gomili slame, prestala je da se pita kakva ju je to luda sre?a zadesila da nao?iti stranac, tako slatkore?iv a tako zgodan, baš u gostionicu njenog oca svrati i baš nju odabere, tako obi?nu. Inela smesti svoje butine bliže njegovim. Raskop?ana košulja otkri unutrašnje strane njenih napupelih grudi koje su gorele od želje da dodirnu njegove. Žude?i za spajanjem dva tela o kome je toliko maštala prenu se baš kada i on. Vrata iza njihovih le?a se otvoriše uz tresak, a stari Urt, sa dvojicom grdosija, tako?e se toljagama u rukama, dreknu:

„Inela! Ubi?u i tebe i njega!“

Momak se brzo izvu?e, a kako mu je konj bio tik pokraj vrata shvati da je beg bez borbe nemogu?. Dodatni problem je predstavljala ?injenica da mu je ma? u koricama, a one privezane o sedlo, koje je sve više ostajalo iza trojke koja mu se približavala. Pogled u stranu, ka vilama, bi dovoljan da pomisli „Nisu trozubac, ali posluži?e“.

Hitar pokret omogu?i mu da ih zgrabi pre nego što mu je Urt dovoljno prišao da ga opau?i debelim drvetom, te se izvi u stranu, po nogama od pozadi udari besnog kr?mara, potom i po glavi, tek toliko da se Urtu pomuti svest. Zbunjeni tandem širokih ple?a se pogleda, pa se zatr?a na njega, ali i njih zadesi iznenadni pokret suparnika. Momak se i sam zaleti ka njima, zabode vile u pod i odbaci se u vis, preletavši baš izme?u njihovih glava. Dve uzdignute toljage samo je velika koli?ina aula u krvi spre?ila da završe na susednim ?elima, a dok su se okretali za strancem po potiljcima ih udari najpre jedan, a potom drugi kraj drške.

Trojica na podu, bez svesti, devojka koja se tresla od straha i konji koji su na tren zanjištali dok je kratka borba trajala. Shvatio je da je vreme za rastanak, te pri?e Ineli, uze joj dlan u svoj i celiva ga, šapnuvši:

„Reci mu da sam te primorao. Razume?e“.

Ostavivši zbunjenu devojku da se pita šta sve ovo bi i kako mu je uopšte ime, odjaha tren kasnije na svom Vihoru, pravo u no?. Topot konja za tili ?as pro?e kroz kapiju koju budne o?i odavno nisu ?uvale, a potom preko mosta pravo na jug, ne toliko daleko koliko mu se ?inilo da ?e no? biti duga kada je video ko je otvorio vrata štale.

A no? je još trajala kada ga je brzi konj doveo pred zidine neobi?nog grada u koji je pošao.

„Još nije zora... Nije trebalo ovoliko da žurimo, druže“, pomilova po grivi Vihora, svestan da je stigao pred jedine kapije u pet kraljevstava koje se nikada ne otvaraju pre nego što sunce iza?e na istoku. Stara mudrost kojom ga je Mirdos Drveni u?io da se „no?u Zlo pomami“ na tom mestu je toliko verno primenjivana da nikome i nikada kapije nisu otvarane no?u jer je „dan za Dobro, a no? za Dobro nije“.

Shvativši da ima još nekoliko sati samo?e pred sobom, priveza vernog druga za obližnje drvo i svoj mali zavežljaj stavi pod glavu, te prileže, dok ne svane prvi prole?ni dan. Bu?enje uopšte nije bilo onako kakvim se nadao.

Hladan dodir ?elika na levom obrazu bio je pravi šok. Otvorio je prvo jedno oko, spazivši traku boje r?e oko zgloba ?izme pred njim, a onda otvori i drugo. Pogled mu se dizao, preko savršeno iskovane oštrice ma?a do gvozdene rukavice koja ga je držala, potom srebrnkastog odsjaja verižnja?e, sve do barbute kojom je bio prekriven najve?i deo lica.

„Pre nego što me ubiješ, reci mi bar zašto se selim kod svog brata. Mislim... ?isto da znam šta da mu kažem kada ga sretnem na nebesima?“, upita odozdo, o?ekuju?i odgovor „Ovo ti je zbog Inele“ i pokret ma?a.

„C-c-c“, re?e neo?ekivani glas, a onda ruka skinu šlem kakav se ne vi?a ?esto. Njena duga kosa žute boje i osmeh koji nije video pet godina behu dovoljni da mu padne kamen sa srca.

„Tina! Pa ti nisi normalna, morskih talasa mi!“, uzviknu.

„Stariš, Nile, stariš. Ranije si bio oprezniji“, re?e Tina Pasilis, pružaju?i mu ruku da ustane.

Zagrljaj im beše dug. Iskren, prijateljski. Baš kao kada su se, davno, poslednji put videli na rastanku podno bedema Niti.

„Kada sam video boje r?e oko ?lanka...“

„Od malog trika srce ti sišlo u pete? Umeš ti i bolje, prijatelju“, re?e i dodade mu ma?. „Kao u stara vremena, ko izgubi – donosi vino?“, upita ga, a on, nasmejan baš kao i ona, prihvati dvoboj iako još uvek pospan, ali i radostan.

Tek što su se vrhovi oružja dodirnuli za po?etak megdana, teške, stare kapije pokraj njih po?eše da se otvaraju.

„Ta?ni kao i uvek. Baš kada se sunce ra?a“, re?e Nil Arilion i pogleda osmoricu mladih sholara koji dve kapije otvoriše širom.

Konje su uveli prime?uju?i tajac oko sebe. A on je nastao ?im su mladi?i koji ?e se u?enjacima tek nazvati - shvatili ko im je to došao u goste.

U susret im pri?e starac veoma duge brade, sa rukama na le?ima pre nego što ih raširi pred njima.

„Gosti dragi. Vi baš poranili. U?ite, u?ite. U gostoprimnici je sve spremno za vas“, re?e im, a oni poslušaše starog Daruniusa, kao što su ga svi u školi sholara ve? decenijama i slušali, što upravniku i prili?i.

U gostoprimnici je bilo prili?no živahno za to doba dana, ali i gosti koji su stigli nisu bili bilo ko. Prineše im prvo po ?ašu mlake vode, stari ritual svih sholara od kog se ne odustaje vekovima kada se o zori radi. Potom ih poslužiše ovsenom kašom, uz malo vo?a, kao što je to i red me?u u?enjacima. Razgovor koji isprva beše sav srda?an prekinu topot konja na samom ulasku u veliko dvorište. Sa prozora spaziše srednjove?nog, u krzno odevenog ?oveka koji si?e sa konja ?im ga za uzde prihvatiše dva si?ušna sholara, verovatno tek u prvoj od pet godina u?enja koliko ih ?eka.

Sišavši, konjanik najpre ?u?nu, pa se protegnu, a onda po?e da se sporim pokretima u mestu okre?e i posmatra unutrašnjost jedinog grada u pet kraljevstava ?ije su zidine ?inile savršeni krug oko dvorišta.

„Neka ga. Neka osmotri. Nije nam dolazio davno. Baš davno“, re?e Darunius.

Nil uvide da njegov stari prijatelj u o?ima ima više sete nego što je to ikada mogao ranije da primeti. Znao je i zašto, samo nije znao da ?e ponovni susret sa dvorištem u kome je odrastao biti toliko dirljiv.

„Svaki put mu o?i zasuze. Naravno, nemojte mu to re?i u lice. Znate kakav ume da bude Isak kada ga dirnete u ono što voli“, re?e upravnik grada-škole.

Isak Daladur je gledao po vratima, prozorima, balkonima, sve dok ne spazi Tinin pokret rukom. To mahanje ga baš obradova.

„Mala, ako mi niste sa?uvali ni malo onog dobrog vina sa juga, teško vama“, prodra se iz dvorišta Isak pre nego što se u trenu uspentra uz desetak stepenika do gostoprimnice. Put je, ionako, vrlo dobro znao.

„?asni gospodaru Južne Straže, ?ast nam je videti vas ponovo“, re?e mu vremešni upravnik.

„Aha. Tako nisi pri?ao, Daruniuse, kada ste me izbacivali odavde. Otac me umalo nije ubio od batina kada me je video pred vratima koji dan kasnije“, re?e isprva ozbiljnim glasom ?ovek sa severa, a onda skinu krzno sa svojih ple?a i zagrli na kratko prvog u odboru za do?ek. Kada se okrenuo mla?ima, osmeh mu se razvu?e kako je to samo on, veseljak, umeo.

„Nile! Tina! Kao da su decenije prošle! Kako vreme promi?e ti si sve više isti otac, sto mu buradi aula! Vidi nje! Dobro, tebi ne bih smeo da kažem da si kao otac, matori kova? bi me onim svojim maljem smanjio još više! Ala izraste ti...“, re?e Isak, privivši ih obe na grudi.

„Gospodaru Daladure, da se poslužite“, pri?e im mladi sholar gostoprimni?ar.

„Dela, dela. Nisam ništa okusio od... Malopre. Samo, nemoj mi te tople vode i ovsene kaše. Ima li kakvog vina, sa juga recimo, da nazdravimo ovom susretu pre nego što...“, i tu mu glas stade.

„Da. Ozbiljan razgovor nas ?eka. Vremena su ozbiljna, Isa?e, svestan si i sam“, izgovori Darunius, a baš tada novi konj ujaha pokraj nekoliko sholara koji su izlazili na prole?ni uranak. Mladi? nešto duže plave kose koji ga je jahao, u tankom oklopu koji je prekrivao tek gornji deo njegovih miši?avih grudi, bio je upravo onaj koga su ?ekali. No, umesto uobi?ajenog tihog pozdrava, sa prozora, a i iz kolone sa kojom se mimoišao na kapiji, zaori se desetine glasova „Vili! Vili! Vili!“.

„Mir! Mir, deco, da ne bi bilo ?asova i danas!“, povika Vukor Zemljani, ?iji red sholara bi širom kraljevstava poznat po savršenoj vezi ?oveka i prirode. Ali, ?ake, ne mla?e od 13, a ne starije od 20 godina, nije bilo lako umiriti. Po drugi put su neki od njih mogli da vide snažnog Vilija Turloka, nepobedivog borca na turnirima, mladog gospodara Bedema i jednog od ?etvoro junaka Velikog rata.

„Prvo Obale i Visoko. Onda Sever. Sada i Jug. Svi smo tu. Pa, da po?nemo“, re?e Darunius koji iza?e potom pred Vilija, što u?iniše i ostali gosti.

„Tina! Dobro je da ti je otac kova?, treba?e mu silni ma?evi da te odbrane od prosaca“, re?e snažni Vili preslatkoj, ali devojci iz Visokog kraljevstva poznatoj po ratnim veštinama koje su zadivile i mnoge slavne vojskovo?e. Potom se sjajni ratnik Juga okrenu ka Daladuru.

„Gospodaru Isa?e! Kakva je radost videti vas opet. Nemojte mi samo re?i da ste ve? nazdravili bez mene?“, izgovori Vili Turlok, nasmejan i dok je zagrljaj sa severnjakom trajao. A zagrljaji Severa i Juga nisu bila baš ?esta pojava u Pet kraljevstava.

„Nile! Prijatelju stari, ne zameri što tebe poslednjeg pozdravljam. Tina mi ne bi oprostila, a Isak bi me mlatom pozdravio po le?ima da sam ga presko?io“, re?e Vili prestolonasledniku Kraljevstva obala, koji na tren bi vrlo, vrlo sre?an što su ?etiri junaka Velikog rata iznova na istom mestu. Koji momenat kasnije priseti se da je povod njihovog okupljanja daleko ozbiljniji: sve ja?e glasine da je ekspedicija u Novom svetu pobijena. I to sa namerom. ?ijom i kakvom, niko nije znao, ali je tek tih glasina bilo na pretek.

Sastanak koji je po?eo nedugo nakon pozdrava i zdravice, koja na Isakovo insistiranje nipošto nije smela da bude izostavljena, promenio je gostima živote za svagda. I onima u Sabedoriji.

U sali upravnikovoj, za velikim okruglim stolom sedela je sa jedne Daruniusove strane slavna ?etvorka iz Velikog rata, a sa druge pet na?elnika redova sholara. Tik pokraj Vukora Zemljanog, bio je tu njegov vršnjak, vremešni Karnis koji je upravljanje Drvenima preuzeo nedugo nakon što je Isak bio izba?en, te, redom, niski i u stomaku pozamašni Duk Metalni, visoki Zarlo Vodeni i pomalo ?udni, gotovo neprimetni Cint Vatreni, jedini ?ija brada nije uopšte bila duga, za razliku od prodornih o?iju koje su upijale sve što se oko njega zbiva. Uostalom, Vatreni su oduvek i bili poznati kao red „otvorenih o?iju“, koji iz okoline koja ih okružuje saznaju mnogo više nego oni kojima pogled služi samo da paze da se ne sapletu ili ne bi li uo?ili lepu ženu.

„Prijatelji, ne bismo vas okupljali nakon svih ovih godina da se nismo složili da je vreme koje je pred nama možda opasnije i od onog uo?i Velikog rata. Pokolj koji...“, po?e Darunius pri?u, ali ga Nil, ne baš u?tivo, prekide.

„Pokolj? To su glasine, nemojte da ih smatramo ozbiljnim dok se sve ne razjasni. Ja i dalje ne verujem da je Kars mrtav. Ne, to je nemogu?e. On nikada ne bi dozvolio da netrag...“, re?e princ prestolonaslednik kraljevstva Obala, ali ga Isak uhvati iznad šake i pogledom mu pokaza da sedne.

„Nile, potpuno razumemo tvoj stav. Ali, on možda uopšte više nije bitan u pet kraljevstava. Neki od nas se ovde slažu da je pokolj o kome se pri?a samo neosnovana glasina, jer se nikada nije desilo da družina od pedeset probranih ratnika iz svih naših kraljevstava, sa pet sholara i više od dvadeset golubova - propadne u zemlju, a da se od njih ne ?uje ni glas. Dva meseca tišine su, ipak, dva meseca...“, re?e Karnis Drveni.

„Mislim da su nas sholari ovde okupili zbog ne?eg drugog. Šta je bilo sa ekspedicijom sazna?emo pre ili kasnije. Ali, ono što se sprema, ili, bolje re?eno, ono što je ve? po?elo, daleko je ve?i problem“, re?e Vili, a onda pokaza prstom na mapu Starog sveta, koja je bila iscrtana na velikom okruglom stolu, i dodade:

„Prijatelji moji dragi... Tina, Isa?e, Nile... Sprem se novi rat. Rat u kome ?u ja isukati oružje na vas, ako se neko ?udo ne dogodi“, izgovori Vili, a Tina i Nil ga pogledaše razroga?enih o?iju, uz otvorene usne koje su oslikavale nevericu. Isak je samo klimao glavom, znaju?i i sam koji deo pri?e sledi. Turlok se odmah tome i posveti:

„Rat... da. Veliki poput Velikog. Moj kralj je poslao golubove u sve gradove Juga. Niko ne uspeva da ga ubedi da možda nije izgubio sina u Novom svetu, rešen je da kazni zaverenike...“, izgovori Vili, kada ga Tina prekide:

„Kakve sad zaverenike, Turlo?e!?“.

Odgovor je šokirao i nju, a naro?ito Nila:

„Vojska Juga se diže. Iz svih gradova. I to ne samo obi?na armija, iz svakog od ’gnezda’ od po 3.500 ljudi svakako kre?e. Idu ?ak i deca iz ’legla’. Hiljade njih se sprema i polazi... na Obale“.

„Vili!? Na Obale?! Ali, kakve Obale imaju veze sa svime ovime, pa ekspedicija je bila zajedni?ka!?“, upita preneraženi Nil, ustavši od stola ponovo, ali ga Isak iznova povu?e da sedne. Turlok sa?eka, uzdahnu, stegnu zastrašuju?u pesnicu od nervoze, pa nastavi mirnijim tonom:

„Od kada je Boar izgubio Bibija... bar je moj kralj ube?en da je Buronovog mla?eg brata tama pojela, niko ne uspeva da mu skrene misli sa zavere koju je uvrteo sebi u glavu. Obale su, smatra, sve osmislile, ne bi li, kao najbliže Novom svetu, njime i zavladale. Bojim se da je rat neizbežan, prijatelji. Jer, dok mi ovde sedimo, ?ak je i vojska mog grada krenula u Krik da se pridruži kralju. A kralj ?eka i mene“, re?e Vili i, tokom tajca koji je trajao i dalje, sede, gledaju?i Nila u o?i. Nila, prijatelja, na ?ije je kraljevstvo trebalo da po?e.

„Prijatelji, ovo što mladi Turlok kaže dovoljno je da svi udarimo šakom o glavu, ali bojim se da su moje vesti još gore“, progovori tada Isak i ustade.

„Pre dva dana stigao mi je golub od kralja. Zapravo, od kraljice Lee. Rarg je potpuno smetnuo sa uma od kada je izgubio Minu. Znate i sami sa kakvom je silinom krenuo u Veliki rat kada mu je Vrol pogubio mladog Brila... siroto dete, nebesa neka mu se smiluju, ni dvanaestu nije do?ekao... Ovo je, me?utim, još ve?i udarac bio za njega. Lea mi je javila, da skratim, ovo“, re?e Isak i pro?ita pisamce u kome je stajalo: „Ro?a?e dragi, prijatelju porodice naše i odani podani?e kraljevstva Rarga Grunvelda. Rat se sprema, kraljevu decu treba svetiti. Šalji vojsku u Svratište, skup je potom u Sablasti“, izgovori Daladur.

„Ne razumem? Sablast? Sever kre?e na... R?u?“, upita potpuno šokirana Tina, ne shvataju?i što bi iko osvajao kraljevstvo koje je ve? bilo pokoreno u Velikom ratu.

„Od sada ?u ja pri?ati, a vi ?ete me slušati, deco draga“, re?e Darunius i iznese i situaciju i plan koji su u Sabedoriji pripremili za slavnu ?etvorku.

„Da, Tina, i Šuma kre?e u rat. Sever, kako ga ovih godina sve ?eš?e zovete. Ali... ne kre?e Rarg Grunveld samo na R?u. Kre?e i na Obale. Ne pitaj me ništa, Nile, sve što su nam sholari odande javili je da ?e deo vojske krenuti niz obale R?e, jer je stari Rarg ube?en da iza svega stoje prevratnici koji bi da vrate Pagrore na vlast. Uz to, ube?en je, u svom besu, da im saveznici nisu samo Isto?njaci, ve? i Obale. Dvor grmi od njegove srdžbe, uveren je da baš kraljevstvo tvog oca, Nile, zbog najve?e flote ima i najve?e pretenzije na Novi svet. U isto vreme, i Jug se podigao na oružje. Dva izgubljena kraljevska deteta... dovoljna za novi rat. Ve?i od svih dosadašnjih. Zbog toga smo vas i zvali. Spre?ite to“, re?e Darunius.

„Mi? Kako mi možemo da spre?imo to? Pa, ja sam samo ?erka kova?a, Nil bi možda mogao da... samo, na Obale kre?u dve vojske, šta on može da...“, pitala se Tina, koja nije ni slutila o kakvom je sastanku re? kada je dobila poruku „Važnije nego pre pet godina. Hitno do?i. Skup je prvog dana prole?a. ?etvorka ?e ponovo biti na okupu. Darunius“.

Progovori tada Karnis Drveni, iz roda sholarskog koji na prijateljstvu insistira.

„Plan je da vas ?etvoro krenete na tri strane. Neko da zaustavi Jug, neko da smiri Sever, a neko da pohita u Novi svet i sazna šta se, nebesa mu, uopšte dogodilo. Nile, ti se ne odvajaš od ogrlice svog ubijenog brata u Velikom ratu, zar ne?“, re?e Karnis i pogleda ka ruci princa Obala na kome je bila ogrlica devetogodišnjeg Modesta Ariliona kog nekadašnji kralj R?e ubi.

„Po?i na Jug i njome garantuj kralju Zantu da Obale nemaju ništa sa nestankom ekspedicije. Kralj-otac ?e razumeti sina kralja. Verujemo to bar... Tina ?e ti praviti društvo, kao garant Visokog kraljevstva za istinitost tvrdnje. Isa?e, po?i svome kralju, a ti Vili – oduvek si želeo avanture kakvih nikada nije bilo, zar ne? Novi svet te ?eka. Donesi nam Istinu. Pre nego što bude kasno“, re?e na?elnik roda Drvenog.

Ustadoše potom tri mlada ?lana ?uvene ?etvorke i progovoriše svi u glas.

„Ako zakora?im na dvor Juga, kralj Zant ?e me pogubiti bez da me sasluša. Pa, u rat je krenuo, ja ?u mu samo biti trofej ?ijom ?e se glavom di?iti pod zidinama Morske zvezde?!“, izgovori Nil.

„Da idem u Novi svet? A kralj me poziva u rat? Ma, da li to moje uši dobro ?uju, da ostavim svoj grad, svoj Jug, a u rat sam pozvan?!“, zagrme snažni Vili istovremeno kad i Nil Arilion, prestolonaslednik Obala.

„Ne bojim se ni ?itave armije pred sobom, ali plan je...„, pokuša da se u razgovor umeša Tina, shvativši vrlo brzo da su dva snažna muška glasa ja?a od njenog, ma koliko da se upinjala da stavi do znanja da mora biti da postoji i drugo rešenje.

Buka je potrajala skoro ?itav minut. Dok Darunius ne podiže svoju ruku. Mladi su se stišali, nedugo zatim seli, poput Isaka koji se nije ni micao sa svoje stolice, ve? se, nalak?en na ivicu stola, i sam pitao šta je, zapravo, najbolje rešenje.

„U svih pet kraljevstava vi ste, kao i gospodari gradova i kraljevi, oni koji donose odluke. Tako ?e biti i danas. U svih pet kraljevstava sholari su tu samo da savetuju. Poslednju nedelju zime ovi stari sholari pred vama, deco naša draga, skoro da oka nisu sklopili smišljaju?i najbolji plan da se ludilo zaustavi. Ako verujete ovim sedim glavama...dobro, nisu još uvek baš sve sede, ali ako nama verujete - jedino što nam može doneti mir koji polako ustupa pred gnevom dva kralja, je ono što smo izneli ped vas. Ako ne želite, slobodno to recite. Znajte samo da Sabedorija, njeno hiljadugodišnje znanje o ?oveku i prirodi koje je utkano i u nas ovde pred vama, smatra da je plan koji smo izneli jedini za koji mislimo da ?e uspeti“, izgovori stari upravnik.

„Ali, zar nije bolje da Vili ode svome kralju, pre ?e njega poslušati nego mene?“, upita Nil, iskreno.

„Ima kralj Zant i savetnike kojima više veruje od Vilija Turloka, savetnike koji su ga u isto ovo što mi govorimo ube?ivali, pa nisu uspeli da ga odvrate od rata“, odgovori Darunius.

„Zašto ne krenemo onda svi ka Jugu, ako ve? tako stoje stvari? Kralj ?e pre saslušati ?etvorku“, re?e Tina.

„A ko ?e zaustaviti Sever, ?edo drago?“, izgovori upravnik grada-škole.

„Da se ipak podelimo u parove?“, predloži Isak, dodavši: „Ko ?e sti?i do Novog sveta i nazad za tako kratko vreme? Pa, to je više od pet meseci putovanja tamo-amo, sto mu buradi aula! Do tada ?e hiljade izginuti!“, dovrši svoju misao severnjak.

„Izginu?e i stotine hiljada ako se istina ne sazna. Neko mora da krene po nju, ma kolike da su opasnosti Novog sveta. Od Vilija boljeg borca sa opasnostima nema, tu ?ete se složiti“, odgovori Darunius, a graja ponovo zavlada u prostoriji.

?itav sat od po?etka razgovora pro?e, a strasti su se nekakako – smirivale. Na?elnici rodova sholarskih iznosili su svoje tvrdnje u prilog planu, a kada se Isak sa njim na kraju složi, to kao da bi prekretnica.

„Ako ?e ikoga poslušati, Grunveld ?e to u?initi zbog svega onoga što smo zajedno uradili u Velikom ratu. Ja pristajem“, izgovori tada Daladur.

Vili nedzgo zatim obori pogled i re?e „Moj kralj ?e mi oprostiti, znam. Samo da ne stignem prekasno“.

Nil i Tina se pogledaše, svesni da im ozbiljnost situacije i izneti argumenti ne ostavljaju više mnogo prostora za raspravu. Nju nisu ni želeli, samo su tragali za drugim, dobrim rešnjima. A njih uopšte nije bilo na vidiku, osim ponu?enog. Koje, složiše se, nije bilo dobro, ali je bilo jedino koje je imalo kakvog, takvog smisla.

Dogovoriše se u glas da ne?e odustati, ma šta im se na dvoru Juga desilo.

„Neka me bogovori mora ?uvaju bolje nego mog brata. Neka me i žrtvuju, samo da mir ne ustukne pred ratom“, složi se Nil, a Tina ga dodirnu po dlanu, klimnuvši glavom kao znak saglasnosti. I odanosti nekadašnjem prijateljstvu. I sa njim, i njihovih kraljevstava.

?etvorka dogovor potvrdi isukanim oružjem na stolu i re?ima Isaka Daladura:

„Da mudrost pobedi, a mir vlada!“.

„Da mir vlada!“, odgovoriše Tina, Nil i Vili.

Darunius odahnu. Potom nazdravi ?ašom vina, a onda njegov zaista visoki kolega dodade nešto posve iznena?uju?e za goste:

„Ne?ete i?i sami. Ptice ?e nam biti od velike važnosti, jer ?e brzina vesti biti važnija od oružja. Da?emo vam po jednog od najboljih mladih sholara“, dodade Zarlo Vodeni, ?iji u?enjaci u taj red behu ve? vekovima birani ako bi se posle ?etiri godine zajedni?kih ?asova pokazalo da im je snalažljivost najve?a vrlina.

„Neka u?u“, izgovori glasno Darunius i pred slavnom, a i dalje zate?enom ?etvorkom, pojavi se pet mladi?a. I, redom ih predstaviše njihovi u?itelji.

„Bobi... bi?e Drveni za godinu dana, kada obuku okon?a“, re?e Karnis po?evši da hvali ljudske osobine i ocene iz Psihe ?ovekove i Jezika stranih tog 17-godišnjeg krupnog de?aka.

„Bi?e on Bobi Debeli, a ne Drveni“, re?e Isak sebi u bradu, nasmejavši se momku koji ga je podse?ao na sopstvene mlade dane, bar po stomaku.

„Tadž... za sada samo toliko od imena, dok ne privede kraju obuku“, predstavi Zarlo Vodeni svog ?aka, koji je došavši iz skromne severnja?ke porodice toliko briljirao u astronomiji i poznavanju istorije da je zadivio ?ak i sholara koji ga je odabrao za školu, a jedino se tako u nju i moglo do?i – na preporuku nekog koji ju je ve? uspešno završio.

„Nejt. Metalni. Znam, deluje vam si?ušno to mom?e od 15 leta, ali on je ve? sada Metalni, bradom svojom garantujem“, izgovori stari sholar Duk, zgranuvši potom ?etvorku podacima o koli?ini znanja koje je de?ki? upio za kratko vreme, ali i ?injenici da ima sposobnost da ne spava po nekoliko dana i no?i, sve ne bi li bdio nad knjigama raznih mudrosti.

„Alek. Bi?e Zemljani, ako ve? i nije. Godinu je duže me?u živima od Nejta, ali, drve?a mi moga, ovo dete iz Igle je ?udo koje nam stiže jednom u stotinu leta. On ne poznaje prirodu kao mi iz našeg reda, on je jedno sa njom. Sve u njoj ume da ?ita, i šta je bilo i šta ?e biti. Da moram da krenem ja sa vama, ovako mator, ipak bih i njega poveo“, bi garancija Vukora Zemljanog za tog mladi?a.

„Fengor“, progovori kona?no Cint Vatreni kada u?e njegov najbolji ?ak. „Fengor. Najmudrije i naj?udnije dete koje nam je ušlo u školu u poslednjih... pa, koliko ve?, Daruniuse? Znanje Psihe ?ovekove drži u malom prstu. Iz lica, držanja, gesta ?ita mane i vrline, predvi?a pokrete i odluke. U matematici je bio slab isprva, ali njegovo poznavanje Supstanci... Vide?ete, mladi gospodari, njega imati uz sebe olakša?e vam mnoge muke“.

„Izvinjavam se, ?asni u?itelji, što vas prekidam, ali... vaših ogranaka je pet, a nas je ?etvoro? Možda sam i ja bio isprva slab iz matematike, ali...“, re?e Vili.

„Sa Isakom ?e krenuti dvojica. Vojska Severa kre?e na dve strane, svaka pomo? ?e mu biti dobrodošla kada po?e svom kralju. Ostali ?ete dobiti po jednog saputnika, a sada ih.. izaberite“, izgovori Darunius, a pre ostalih za re? se javi Tina.

„Mudri su to momci, pokazaste nam. Neka oni odlu?e sa kim ?e i kuda, jer ste im plan, u to ne sumnjam, ve? izneli“.

Mladi sholari se pogledaše, a onda po?eše da prilaze. Uz Tinu i Nila stadoše Alek i Nejt. Pokraj Isaka pri?oše Fengor i Tadž. Poslednji ostade Bobi, koji pomalo nespretno stade uz Vilija kome ne bi baš svejedno kada vide da uz njegovo savršeno muško telo, stvoreno za bitke, staje debeljko.

„Krenu?ete posle ru?ka“, re?e Darunius. „Vreme je naš najmanji saveznik“.

I nakon što se konjanici oko podneva pred drevnom kapijom razi?oše, natovareni tek sa po jednim dodatnim konjem koji je nosio osnovne namirnice i ptice, ?udni tajac zavlada gradom sholara, ?ije kamene zidine u savršeni krug stvoriše pre više od hiljadu godina vešte ruke graditelja iz svih kraljevstava Starog sveta.

„Neka ih Dobro prati“, re?e sebi pred po?inak stari Darunius, sumiraju?i nimalo obi?an dan. Otvori potom ormar, uze bocu svog omiljenog vina, otpi gutljaj i tren kasnije, uz vrisak i razroga?ene o?i, pade na kolena, guše?i se dok mu je iznenadna smrt stezala grlo. Koji sekund kasnije pade na pod svoje sobe mrtav, nikada ne saznavši šta je i kome zgrešio, niti ko ?e ga, otrovanog, naslediti na mestu upravnika Sabedorije, škole sholara.


© Copyright 2016 Huddle. All rights reserved.

Ritam Sabedorije Ritam Sabedorije

Status: Finished

Genre: Fantasy

Houses:

Details

Status: Finished

Genre: Fantasy

Houses:

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.
Share :
Twitter

Booksie Popular Content

Genres & Types

Add picture

Paste the link to picture in the entry below:

— or —

Drag a picture from your file manager into this box,
or click to select.

Add video

Paste the link to Youtube video in the following entry:

Existing Comments:
Bad selection

Cannot annotate a non-flat selection. Make sure your selection starts and ends within the same node.

(example of bad selection): This is bold text and this is normal text.
(example of good selection): This is bold text and this is normal text.
Bad selection

An annotation cannot contain another annotation.

Anonymous
Really delete this comment?
Anonymous
Really delete this comment?

There was an error uploading your file.


    
Anonymous