Ritam Sabedorije

Book by: Huddle

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.

Chapter5 (v.1) - Isak

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 06, 2013

Reads: 70

A A A | A A A

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 06, 2013

A A A

A A A

Isak

Kiša je uveliko padala ve? drugi dan, ali tro?lanoj družini to nije smetalo da nastavi tamo gde je krenula. Nakon rastanka sa Nilom i Bobijem koji zajedni?ko putovanje prekinuše posle odmora u Krstu i uputiše se na zapad, pre?icom kroz Šumu tišine, Isak sa svoja dva nova saputnika po?e dalje na sever. Nekoliko dana jahanja bilo je ve? iza njih, a kratki odmori u Zlatnom dolu i Tarabi, bez da su otkrivali svoje identitete u gradovima R?e, prošli su bez problema. Ako se izuzme ?injenica da je Isaka ponekad žignulo koleno, a Bobi imao prili?no muka da se navikne na konja kog su mu dali.

Kada je starog ratnika gr? na licu u jednom trenutku odao da bol baš i ne jenjava, oglasi se njegov mladi saputnik.

„Gospodaru Isa?e, kostobolja jenjava ako smanjite jedenje mesa, a sir uzimate samo dok je vrlo mlad, uz tucano same lana“, re?e mu Tadž, jašu?i poslednjom deonicom puta do Južne straže, grada kojim je Daladur upravljao.

„Da smanjim sa mesom? Nebesa! Šta vas to ovih godina u?e tamo? Matori na?elnici su poludeli, vidim ja. Jesi li ti pošao da mi brojiš zalogaje, mali, ili da šalješ golubove kada stignemo do našeg kralja?“, odgovori srdito Isak.

„Nema on više kralja, gospodaru“, re?e Fengor koji je jahao sa druge strane vo?e puta, i dodade: „Znate i sami, prva zakletva u Sabedoriji je odricanje od svega zemaljskog, i porekla, i imovine, i prezimena. I kralja“.

„Vidi ti njega! Vi sa Juga bi uvek da odvojite sever od svog kralja, ?ak i kad ste pili?i. Znam ja sve to vrlo dobro, Fengore, dao sam i ja tu re?, ali dok se ne položi i druga, Zakletva sholara, ta prva je samo... smernica. Znak pokraj puta“.

„Život i jeste ?itanje znakova pokraj puta. Na pravi na?in“, nije se dao Tadž.

„O, nebesa, sa kime me to spojiste! Gradom upravljam, bitke sam velike vojevao, kralja jednog srušio, a sada de?urlija treba da mi govore kako da ru?am i šta da ?itam! More, vas dvojica više pri?ate nego moja žena, ja kada vam kažem. Nju bar moram da slušam, ali vas...“, re?e stari lisac, pa nastavi ?utke da jaše, shvativši da mu nije baš do nadmudrivanja po kiši, dok se oluja sprema.

Nevreme je stizalo sa severa, kako to obi?no i biva u tim krajevima. Sve dobro, a i sve loše, tamo je bilo nekako snažnije. Gospodar Južne straže namesti kapulja?u malo bolje, te bocnu petama vernog konja, ne bi li se malo izdvojio od saputnika.

„Gospodar Isak je možda veliki ratnik, odani sluga svog kralja, ali koleno ga zbog toga ne?e manje boleti kako dani prolaze. Naro?ito ne po ovakvom vremenu“, re?e Tadž.

„Nije naše da o tome brinemo. Ima on ko ?e o tome da vodi ra?una“, re?e pomalo neo?ekivano Fengor.

„Tebi kao da nije milo što smo one okrugle zidine zamenili ovim putovanjem?“, upita ga drugi glas iz Sabedorije.

„Samo ne volim kišu. Ona je više za vas, Vodene“, odgovori Vatreni, kada su ve? stigli Isaka.

„Kiša vam smeta? ?ekajte tek da vidite šta vas ?eka kada krenemo u planine“, re?e im on.

„Ja, vala, znam šta nas ?eka. Nisam siguran da je Fengor tako nešto iskusio“, nasmeja se Tadž.

„To što sam odrastao u Ratarskom trgu ne zna?i da nisam video nevreme. Uostalom, vetrovi koji umeju da duvaju u blizini jezera i vas severnjake bi prodrmali dovoljno da se zapitate ’Šta ovo bi?’. I to u istom danu u kome biste se zbog vreline vazduha ose?ali kao da ste na ražnju“, nije se dao njegov mladi sagovornik.

„I vru?ina ti smeta. Pitam se jesi li ti Vatreni uopšte ili nisi?“, ne dovrši smeh stari lisac, a odjednom taj razgovor konjanika prekide topot drugih ?etvoronožaca.

Reku koju su pratili, a koja je ih je baš vodila do Južne straže, na njenom najpli?em gazu pregaziše na svojim konjima dvadesetorica. Dve zastave boje r?e, sa ribljom glavom nacrtanom na njima, bile su sasvim dovoljan znak pokraj puta kome pripadaju.

Kada im se kolona dovoljno približi, za?u se glas iz nje.

„Stojte, u ime Viktora Surdona, gospodara Zveketa i ?uvara ?asti kraljevstva kojem je odan“, zagrme jedan od njih.

„Znam ?iji ste, samo slepac ne bi video vaše barjake i taj svetlucavi oklop u koji vas je Viktor ogrnuo. Isak Daladur vam se obra?a, gospodar Južne straže, odani sužanj gospodara celog Šumskog kraljevstva. Severa, kako ga vi to zovete. Kojim dobrom vi sa ove strane reke?“, upita ih Isak sa svog konja koji je frknuo kada je primetio da ih ona dvedesetina polako okružuje, bez oružja u rukama, ako se izuzme nekoliko kopalja.

„Gospodar Surdon nas je poslao po vas“.

„Po mene? Pa on stvarno nije... ?ekaj, prijatelju, da skratimo mi sve ovo. Idem svom gradu, važni poslovi me ?ekaju, pozdravi svog gospodara, reci da ?emo pri?ati u miru kada se sretnemo, ali to svakako ne?e biti ovih dana“, re?e Isak.

„Bojim se, gospodaru Isa?e, da ?e vaše obaveze morati da pri?ekaju. Nare?enje nam je vrlo jasno. Ne vra?amo se bez vas“.

„Pa vi se nemojte vra?ati u grad“, grohotom se nasmeja Daladur.

„Nije nam do razgovora, ve? do nare?enja. A ono je jasno. Po?ite sa nama, pa sa našim gospodarom vidite kada ?ete i kako dalje“, odbrusi konjanik koji je spuštao ruku sa uzda na bal?ak ma?a.

„Vi to ozbiljno? Man’te nas, ne zapo?injite kavgu, znate kakav sam kada na R?u moram da dižem oružje“, re?e Isak sve ozbiljnijeg lica.

„Naše kraljevstvo se ne zove tako, niti ?e se ikada zvati. A vi, gospodaru Isa?e, ako mislite da ?e nas ta deca oko vas i vaš mlat sve razoružati, a vi probajte. Mudri budite, krenite sa nama i ništa vam se ne?e desiti“.

„Dok ne do?emo do vašeg gospodara“, re?e Fengor.

„Tišina“, re?e Isak, smišljaju?i kako da se izvu?e iz ove posve neo?ekivane situacije. Ali, ništa mu ne pade na pamet kada je još jednom prebrojao odnos snaga.

„Uradite li nešto glupo, dugo ?ete se kajati. U mom gradu je skoro dvostruko više vojske nego u gradu iz kog ste izjahali“, proba da zapreti Daladur, ali ga vojnik smehom razoruža.

„Jeste, gospodaru Isa?e, u neke obi?ne dane. Ali, vojska ti ode, a ti osta ovde sa nama“, re?e i nasmejaše se i ostali iz njegove pratnje.

„Nemam ja vremena za vas. Idemo dalje, momci“, okrenu malo u stranu svog konja Isak, a onda za?u iza sebe:

„Straža, na oružje“, povika zapovednik, a ma?evi se za tili ?as isukaše. „Odavde kre?emo svi zajedno, i to odmah. Našeg gospodara zanima zašto je vaša vojska i to cela krenula iz Južne straže, a na taj odgovor ne?e dugo ?ekati“, dodade najistureniji konjanik, pa i sam isuka ma? i pokaza njime jednoj polovini da ode iza trojke, a drugoj da iz pli?aka u kome je bila presretne joj put.

Beg je, o?igledno, bio nemogu?. Baš kao što bi to bila i neravnopravna borba.

Tadž pogleda Isaka koji bi u nedomici, a onda Fengora. On zavu?e hitro ruku u svoju torbu, izvadi nešto nalik zgužvanom papiru, prinese to ustima i promrmlja nerazgovetne re?i u taj svežanj liš?a i nekakvog praha. Tren kasnije baci ga me?u tri konja, a baš tu po?e da se diže gust tamno-plavi dim, sve ja?e i sve šire. Konji se uznemiriše, i oni koji su nosili trojku i svi oni oko njih, a kada se iznenadna plavi?asta magla naglo rasprostre, Fengor viknu „Sada!“.

Dok su zbunjeni vojnici iz Zveketa pokušavali da umire životinje pod sobom, Isak sa dvojicom mladih sholara obode konje i trojka krenu u galop ka severu, nad ?ijim nebom su sevale tihe munje. Jedan isukani ma? pred gospodarom Južne straže odlete daleko u reku kada ga njegov mlat pogodi po sredini. Potera se odmah dade u jurnjavu za beguncima, koji su stekli svega desetak sekundi prednosti, možda koju više.

Isakov verni konj nije bio spreman za duge trke, godine su u?inile svoje i njegov konjanik je to dobro znao. Ipak, isprva je prednja?io ispred onih koji su nosili sholare, ne mnogo, baš kao što nisu mnogo zaostajali ni vojnici koji su za njima pojurili. Obalu reke su brzo napustili, pokušavši da spas na?u u prvim obrnocima koji su im bili sa desne strane. Konji su davali sve od sebe da ispune o?ekivanja, a Tadž je rešio da im pomogne baš kada u daljini ugledaše munjom obasjanu visoku kulu grada u koji se uputiše. Usred punog galopa, mladi u?enjak viknu:

„Vidimo se u Južnoj straži, ne okre?ite se!“, i zaustavi svog konja, ne bi li licem susreo poteru. Isak i Fengor, potpuno zbunjeni, gledali su preko svojih ramena šta to pokušava, a onda im je odgovor stigao sa neba.

Sekund nakon što je mladi sholar iznenadio svojim potezom i one koji su ih jurili kada se zaustavio, uspravio se i podigao ruke ka nebu. Baš tada zagrme prvi put, i to tako strašno i tako iznenadno, da vojska stade u trenu. Konji pod njom su po?eli da poskakuju, a šake više nisu tako ?vrsto držale ma?eve, jer su neke od njih po?ele da se tresu od šoka. ?arobnjaka nije bilo ve? vekovima, njihove misti?ne radnje odavno su bile zabranjene i iš?ezle, ali oni naprasno u to više nisu verovali.

Tadž iskoristi taj momenat, okrenu konja na stari smer, pa nastavi za Isakom i Fengorom, a tek kad se pribrala potera krenu za njima, sada sa malo ve?im zaostatkom nego pre. Me?utim, na boljim konjima, vrlo brzo su stizali svoja tri cilja i da se pred njima odjednom ne pojavi stotinak konjanika od kojih su neki nosili bele zastave severa, na kojima je bio nacrtan mlat, svoj cilj bi ostvarili. Ovako, ne žele?i sukob sa pet puta ve?im neprijateljem koji je krenuo da brani svog gospodara koji je bio u begu, potera se okrenu i nesta brže nego što se pojavila.

„?ekali smo te, o?e. A znali kakvi su dani došli i da u Zveketu ne?e sedeti mirno. Osmatra?i su videli nekakav dim i ?im su nam javili, znali smo da je vreme da pohitamo u susret“, re?e ne baš visoki jaha? u ?ijoj ruci je bio dugi ma?.

„Kardiljo! Nebesa, ne znam da li sam bio sre?niji kada sa te video prvi put u životu ili sada!“, odgovori Isak, zadihan skoro koliko i njegov konj.

Kapije se nedugo zatim otvoriše pred njima, a povorka ujaha do pred sam dvor. Nekoliko sati kasnije, kada se mrak ve? spuštao, a ve?era bila poslužena i najve?im delom pojedena, Isak re?e svima da iza?u iz dvorane, osim njegove žene Ramine, oba sina, Kardilja i pet godina starijeg, Varlonda koji prvog dana prole?a proslavi 30 proživljenih leta, i dvojice sholara.

„E, sad da vas ?ujem. Sit mogu sve da razumem. Kakve su ono bile ?arolije? Znate li da bi glave mogle da vam odlete zbog toga?“, re?e stari Daladur bez imalo uobi?ajenog veselja u svom glasu.

Tadž odgovori prvi.

„?arolija? Gospodaru, samo sam brojao“.

„Brojao si... šta? Znam i ja da brojim, derane, pa ne znam kako ?e to da mi pomogne da zaustavim 20 vojnika. Još ?eš me ludim napraviti!“

„Kada smo ugledali vašu kulu, gospodaru, znao sam da nam je ostalo još oko dve lige do nje. To je skoro 15 hiljada stopa. Zvuk leti malo brže od hiljadu stopa u sekundi i samo sam brojao tih 14, 15 sekundi od svetla do praska grmljavine koja se ve? desila“, odgovori Tadž.

„Sto mu buradi aula!“, grohotom se nasmeja Isak. „Mene u Sabedoriji nisu nau?ili ni da razlikujem dobro od lošeg vina, a kamoli da brojim od munje do grmljavine. O, kakvog li mladog društva, vidiš li ti sa kime ja putujem, Ramina“.

„De?aci su zaista retke ptice, vidi se“, odgovori žena.

„Ramina, mani me tih vaših ptica, nisi u Visokom ve? tri decenije, ovde su jedine ptice one koje pe?emo. Nego, Fengore... cenim da ?eš i ti imati neko logi?no objašnjenje za onaj trik sa dimom?“

„Ne“, progovori mladi sholar i za?uta. Tajac zavlada ionako praznom dvoranom.

„Ne? Pa, šta je ono bilo, govori?“

„Inovacija“, ostade zagonetan momak.

„Nemoj ti meni inovacija ovo, inovacija ono. ?uješ li šta te pitam, odgovori“, zapreti Isak.

„Na ?asovima Supstanci su nas u?ili nekim... trikovima, kako vi to kažete, gospodaru Isa?e“.

„Mene, vala, nisu u?ili tome, ako ?emo iskreno“, re?e Tadž, ne zlonamerno, ve? pomalo setno.

„Tadž, zaboravljaš da od jeseni imamo posebne obuke. Mi, Vatreni, ipak radimo neke druge stvari od vas Vodenih, zar ne?“

„Da, da... poznato mi je sve to. Nemam snage više za objašnjenja, a cenim da bih se cerekao do duboko u no? kada bih ga ?uo pojašnjenje za tu maglu. Ali... re?i ?eš mi ve? koliko sutra, sada je vreme za odmor“, re?e Isak i posla mladi?e u njihove odaje.

„O?e, zanimljive sholare dade ti Sabedorija. Da zamenimo njima ovog našeg starca“, našali se Kardiljo.

„Brate, ne pri?aj svašta. Poril nas je sve odgajao“, izgovori Varlond.

„Valjda sam i ja nešto na tome radila“, nasmeja im se majka, baš kada i Isak.

Gospodar grada se, me?utim, brzo uozbilji.

„Varlonde, verno dete moje. Odraste ti, a još se ne oženi. Ako ?eš da pri?aš o odgajanju, poradi, sto mu buradi aula, na tome da ti nekoga odgajaš, nemoj da još jedan rat pro?e, a da ne do?ekam unuke“.

„Misliš li da ?e stvarno biti novog rata, o?e?“, upita ga on.

„Ne znam ni sam šta više da mislim. Možda je došlo vreme da ga spre?imo, a ne da se u njemu proslavljamo, kao u prošlom. Jesi li spreman da opet budeš posilni, Varlonde?“.

„Kako to misliš, o?e?“

„Koliko pro?e godina od kada si poslednji put video Bena?“

„Ariliona?“

„Ne, nego ono paš?e što laje kod štala po celu no?. Da Ariliona, kralja Obala.“

„Uh... Deset godina skoro. Tako nekako. Kada je išao na gusare poslednji put. Što pitaš?“

„Jedini si iz ovih krajeva koji bi se pomorcem, pravim, mogao nazvati. Pohitaj u Morsku zvezdu, ne?u da šaljem golubove, ve? sina, da prenese važnu poruku“.

„Koju?“, upita Varlond, iš?ekuju?i odgovor baš kao i brat i njihova majka.

„Da izdrži. Šta god da se desi, da ne uzvra?a. Kaži mu da ga prijatelj njegov ratni to moli. Valjda ne?e imati na šta da uzvra?a, ako nas nebesa pogledaju a mi stignemo na vreme“.

„Po?i ?u koliko u zoru, o?e“, re?e stariji od sinova Daladurovih.

Isak se potom okrenu Kardilju i njemu dade zadatak:

„Spremaj se i ti za put. Opasni dani dolaze. Kreni odmah u Blizance, ko god da bude vodio našu vojsku tamo, reci da Isak zahteva da se ne kre?e dalje dok ne do?e novo nare?enje od kralja. Bar se nadam da ?u izvu?i to novo nare?enje od njega kada za 12 dana stignemo gore. Samo da ne bude prekasno“, izgovori gospodar Južne Straže, poljubi sina u ?elo, isto u?ini i drugome i ode sa ženom iz sale.

Ramina je shvatila da nije mudro pokušavati da ga razgovorom odvrati o misli o onome što sledi. Smestila se pored njega u krevet i, dok je le?ao na le?ima, smesti svoju ruku preko njegovih grudi, gledaju?i ga sa strane. Nije joj odgovorio re?ima, ve? dlanom kojim je, bez da ju je pogledao, prošao kroz kosu. Potom je poljubi i opet uspravi svoj pogled ka tavanici.

„Poslednja no? u krevetu pre nego što sretnem Rarga. Nebesa, neka i tu no? do?ekam u udobnom krevetu“, pomisli pre nego što pri?eka da ga san obuze.


© Copyright 2016 Huddle. All rights reserved.

Ritam Sabedorije Ritam Sabedorije

Status: Finished

Genre: Fantasy

Houses:

Details

Status: Finished

Genre: Fantasy

Houses:

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.
Share :
Twitter
Add picture

Paste the link to picture in the entry below:

— or —

Drag a picture from your file manager into this box,
or click to select.

Add video

Paste the link to Youtube video in the following entry:

Existing Comments:
Bad selection

Cannot annotate a non-flat selection. Make sure your selection starts and ends within the same node.

(example of bad selection): This is bold text and this is normal text.
(example of good selection): This is bold text and this is normal text.
Bad selection

An annotation cannot contain another annotation.

Anonymous
Really delete this comment?
Anonymous
Really delete this comment?

There was an error uploading your file.


    
Anonymous