Ritam Sabedorije

Status: Finished

Ritam Sabedorije

Status: Finished

Ritam Sabedorije Ritam Sabedorije

Book by: Huddle

Genre: Fantasy

Houses:

Book by: Huddle

Details

Genre: Fantasy

Houses:

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.

Summary

Stari svet koji otkriva Novi. I zastrašuju?u istinu u njemu. Pet kraljevstva na rubu rata zbog jednog neobjašnjivog pokolja. Stari junaci i novi u?enjaci. Borba sa sopstvenim strahovima, ljudskim slabostima i pojavama za koje, naizgled, rešenja nema.

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 09, 2013

Reads: 55

A A A | A A A

Chapter Content - ver.1

Submitted: March 09, 2013

A A A

A A A

Birila

To jutro na Poslednjem ostrvu delovalo je gotovo istovetno mnogim prethodnim. Straža, njih desetorica, bila je oko Visoke kule razmeštena i pre doru?ka, a posle njega red da ?uvaju prognanu kraljicu došao je na Sirga i Maneu. Od osmoro ?uvara, koji su na smenu brinuli da Birila ne napušta odaje u koje je zato?ena, njih dvoje su imali poseban motiv. Svako svoj. No, za razliku od krupnog ratnika Juga, kome je cela porodica pobijena kada je R?a umalo zavladala kraljevstvom kome je pripadao, vitka ratnica iz Visokog imala je druga?ije planove od prekog pogleda, tako uobi?ajenog za one koji su na Birilu pazili.

„Sirg, ho?eš li prvo da motriš na sprat ili ?eš da budeš uz nju“, re?e Manea nakon što je otvorila vrata odaje u kojoj samo što se probudila prognana kraljica.

„Što je manje gledam, meni bolje. A i za nju bi bilo bolje da me što manje gleda. Ako mene pitaš, celu smenu ne bih zakora?io tamo gde to stvorenje diše. Jer, ne bi dugo prošlo a ne bi ni disala“, odgovori od ranog jutra besni ratnik Juga, ne spuštaju?i ruku sa bal?aka ma?a koji mu je bio u koricama.

Birila se neprimetno osmehnu, a onda osmotri ratnicu Visokog kraljevstva koja ne uzvrati taj pogled, ve? re?e ?uvaru do sebe:

„Dakle, danas je moja. Baš lepo od tebe, Sirg. Da živimo u istom gradu vra?ala bih ti ovaj dug svakog dana kada se vratimo. Prili?no bolno“, re?e Manea, a snažni ?ovek frknu, i iza?e, zatvaraju?i vrata za sobom.

Manea je najpre dreknula na Birilu. Onako, da Sirg koji je po?eo da hoda hodnicima oko kralji?ine odaje ?uje da i sa njom nema šale. Tren kasnije bila je u zagrljaju. Dugom. Strasnom.

Bez ikakvih re?i, Birila je dvostruko mla?u devojku, kojoj je sa svojih 48 leta mogla i majka da bude, a od koje su skoro sva tri njena sina bila starija, obgrlila najpre dlanovima. Baš na ivicama lica, kako bi do?ekala njene usne koje kao da su vekovima ?ekale ponovni susret sa kralji?inim. Poljubac je bio od onih divljih, bez zadrške, a i cela njihova veza bila je burna, ?im je Manea stigla me?u ?uvare i otpo?ela sa tim napornim smenama.

A smene su ve? drugu godinu bile razli?ite od onih po završetku Velikog rata. Isprva je po deset odabranih boraca brinulo da kraljica i sholar Rolt sa dvora Pagrora ostanu do kraja svojih života na najdaljem ostrvu na koje je noga ljudi Starog sveta stupila do otkrivanja Novog, a onda se nešto promenilo. Saglasivši se da opasnosti po mir gotovo da više i nema posle kraha R?e i uzimanja u zato?eništvo po jednog mušog deteta svih gospodara pokorenih gradova, ?etiri kralja su donela odluku da se straža reformiše. Na poseban na?in – podelom na obi?ne vojnike i one sa posebnim zadatkom. ?uvare.

Po novoj podeli, sada ve? dve godine staroj, svakog meseca jedno kraljevstvo bi slalo trideset svojih vojnika da motre na okolinu Visoke kule i paze da se ne desi nikakav kontakt izme?u zato?enika i ribarstvu posve?enog stanovništva koje je nastanjivalo dvestotinak ku?a. Iako je tri nedelje plovidbe bilo potrebno da se od prestonice Obala, Morske zvezde, do?e do Poslednjeg ostrva, a na njega su brodovi dolazili baš retko, niko u ?etiri kraljevstva koja su dobila rat nije hteo ništa da prepušta slu?aju. Otuda i zabrana bilo kakvih vi?anja i razgovora zato?enika sa stanovništvom, o ?emu je najpre brinuo spoljni obru?, sastavljen od pomalo obi?nih stražara.

Završetak te njihove jednomese?ne smene, koja se svodila na osmo?asovno motrenje na okolinu kule svakoga dana, ozna?avalo bi i poslednju posetu tih vojnika Poslednjem ostrvu u njihovim životima. ?uvari su, me?utim, birani na po godinu dana.

Ta osmorka, a po dva ?lana je slalo svako od kraljevstva-pobednika, nisu bili obi?ni borci. Svakoga od njih birao bi njegov dvor, jer je zadatak bio poseban: trebalo je ?etiri sata dnevno provesti paze?i na Birilu, ?etiri na sholara Rolta, do sutrašnje smene. I, svakog dana, rotacija. Najpre u tandemu sa sunarodnikom. Naredna dva dana sa ?uvarima iz drugog kraljevstva. Pa iz tre?eg. Pa onda i onog ?etvrtog, sve dok se rotacija ne okon?a, a nedelja pro?e. I svaki dan, naizgled, isti. Ovaj, me?utim, nije bio takav. Obe su to znale. I jedva do?ekale.

Gledaju?i sklopljene o?i mlade ratnice koju je ljubila, Birila u njoj prepozna strast koju je i nju samu proslavila. Nisu je uzalud, kao mladu, a i u dane najve?e slave R?e, zvali „najlepšom ženom koja je ikada hodala kroz Pet kraljevstava“, no njeno najve?e oružje bila je zavodljiva priroda, koja nije prezala ni od kakvih lukavstava ne bi li pomogla planovima svoga muža. Kralja Vrola, ubijenog od sopstvene straže, Plaštova, nije bilo me?u živima ve? pet godina, no Birilin na?in postojanja nije se menjao. Zlo u njoj kao da je sve više narastalo žele?i povratak na silom oteti presto, a strast koja u njoj nikada nije spavala samo se razbuktala dolaskom Manee na Poslednje ostrvo.

Kraljica joj pro?e dlanom kroz gustu, ?esto u dug rep svezanu kosu. Namerno puštenu tog dana. Drugim dlanom odmah prona?e put kroz njenu tananu ode?u i obgrli vrh grudi koje su jedva do?ekale taj dodir. Ples usana preuzeo bi tada glavnu re? da mlada ratnica nije osetila kako onog dlana nema više u njenoj kosi, ve? joj se penje uz golu unutrašnju stranu butine, sve do prepona. Odjednom, tu se na?oše i prsti druge ruke, te se ona izvi preko velikog okruglog stola i pusti da je usne koje su jednom ljubile kralja istražuju iznova baš tamo gde je bila najvrelija.

Trzaj devojke kada je osetila kako se cela gr?i oko jezika u sebi bi dovoljan da se Birila pridigne, nagne preko nje zadihane, i novim, znatno tišim i sporijim poljupcem, umiri. Koliko je to bilo mogu?e.

„Ne želim da ovo ikada prestane“, re?e drhtavim glasom Manea.

„I ne?e, draga moja. Ne?e nikada“, ?u odgovor, pre novog obe?anja: „Koliko za dve no?i ovo ?emo ponoviti na brodu. Ako i dalje želiš da sa mnom pobegneš iz ovog ludila, zauvek“.

„Oh... Želim li? Želim više od svega“, rekoše napu?ene usne savršeno gra?ene ratnice, koje potražiše vrat kraljice, tren pre nego što se ona izmaknu.

„Polako, mila moja. Ima?emo sve vreme sveta za nas, ali sada moramo nešto drugo. Jesi li pri?ala sa Jonom i Noridorom?“

„Severnjaci k’o severnjaci, škrti na re?ima. Ali ne i delima. Da, videla sam se nasamo sa njima posle doru?ka. Rekli su mi da je sve spremno“, odgovori Manea, pa dodade: „Samo... meni je jasno koja želja mene vu?e, ali kako si njih nagovorila da pristanu?“

„Obe?ala sam im deo svog blaga kada stignemo nazad na kopno.“

„Pristali su tek tako? Nisu li prvog dana ovde rekli da ?e te zajedno ispuniti oštricama budeš li ikada progovorila u njihovom prisustvu, još uvek besni što im je celo selo spaljeno u ratu?“

„Pri?ali su oni štošta. Ali su me ispunili ne?im drugim. Ne?emo sada o tome, rekla sam ti ve? jednom da sam morala da im se dam, obojici, ne bih li videla mogu li da ih prevedem na svoju stranu. Sa tobom želim sve, ali su mi bili potrebni i oni, znaš i sama“, re?e kraljica.

„Znam, vrlo dobro znam... Ali ta pomisao, da su te imali, da te je iko drugi imao...“

„Mila devojko, ne trošimo re?i na ono što je moralo da se desi. Misliš da sam uživala puštaju?i te životinje da se nasla?uju mojim telom, i to istovremeno? Ne. Ali sam znala zašto to radim. Kada smo prvi put ostale nasamo, priznala sam ti da bih volela da mogu da zagrlim nekog kao što si ti i da pla?em danima zbog svega. I sada bih. Samo što ne bih da pla?emo, nego da uživamo. Beskrajno“, izgovori Birila i Maneinu donju usnu obrgli sa svoje dve.

Ratnica Visokog oseti kako joj ?itavo telo i dalje bridi, u trenu zaboravi i Jonu i Noridora, i plan bekstva i sve drugo što postoji, potpuno se prepustivši novom talasu strasti. Birila je pusti mladim rukama da odu niz kralji?in struk, pa niz noge, do haljine, a onda i ispod nje. Stezanje vrhova golih butina bilo je baš ono što je Manea ?ekala, te približi sebi telo žene koja je nekada bila kraljica, a sada je bila njena.

Ples usana se nastavi, baš kao i ples nestašnih prstiju ?uvarke, a nakon što su joj istom merom uzvratili i Birilini, dva tela se izviše u uzdasima koje su morale da priguše kako su samo one znale koliko je teško. Sirg je, uostalom, bio tu negde, na istom spratu.

Nastavak tog dana je protekao daleko mirnije, bar kada se o zbivanjima u kralji?inoj odaji ti?e. Misli su bile prili?no burnije. Manei od uzbu?enja, Birili od iš?ekivanja.

Naredni dan doneo je novi raspored ?uvara, a no? koja je usledila donela je ono što se toliko tajno planiralo.

Kada je poslednja smena okon?ana, a ?uvari otišli na odmor kod onih koji su tog dana bili slobodni od obaveza da paze na kraljicu i Rolta, straža se, kada je no? pala, rasporedila u krug oko Visoke kule. Baš kao i obi?no. Jedina razlika bilo je teturanje ratnice iz Visokog kraljevstva koja se oko pono?i pojavila pred vojnicima.

„Aah... Ko vam je zapovednik no?as?“, upita Manea, drže?i se za stomak.

„Manea? Šta je sa tobom? Ja sam“, odgovori Lanas, jedan od stražara, i sam iz Visokog kraljevstva, kao i ?itava trideseto?lana ?eta, ?ija je tre?ina brinula o zato?enicima te no?i.

„Izgleda da sam se otrovala ne?im. Vodite me do sholara, umre?u od ovog gr?enja stomaka“, re?e kroz zube Manea.

„Ali... nare?enje kraljeva je da no?u niko...“, odgovori Lanas, a njen glas ga prekide.

„Odluke ?uvara su važnije od odluka straže, Lanase. A ako me ne odvedeš do sholara, zažali?u prvo ja, a onda, veruj mi, i ti. Boli me! Pe?e! Vodite me brzo gore“, zakuka ratnica Visokog stežu?i se za stomak, pa straža odlu?i da je trojica tako zgr?enu odvedu u kulu do sholara, kog probudiše bez da su mu kucali na vrata.

Manea se, me?utim, sruši na pod ?im je ušla u Roltove odaje, onesveš?ena od bolova. Suvonjav ?ovek, uvu?enih crta lica i pomalo mra?nog izgleda, ustade hitro iz svog kreveta, prišavši devojci oko koje se odmah po padu nadvilo troje stražara od kojih je jedan držao upaljenu baklju. Tren kasnije sholar izvadi duga?ak nož i probode kroz le?a jednog od njih, a dok su se druga dvojica latila za svoje ma?eve – Manea ih odozdo probode sa svoja dva kratka. Obojicu u istom trenu.

„To su trojica. Sada je red na severnjake“, rekoše pogledi preživelih pre nego što uzeše klju?eve i sprat niže otklju?aše Birilina vrata.

Dole, podno Visoke kule, bitka je trajala manje od vremena potrebnog da se zato?enici i Manea spuste niz stepenice.

Jona i Noridor su stražu, koja prvi put od progonstva kraljice i sholara iz Pagrora nije bila raštrkana u krugu ve? okupljena, pobili u treptaju oka. Od sedmorice, dvojica su pala sa strelama u svojim grkljanima. Dok su se ostali okretali ka žbunju odakle su hici poleteli, isukani ma?evi sasekoše najpre Lanasa i njegovog zamenika, a uz dodatnu pomo? noževa, okrilja no?i i iznena?enja, i trojica preostalih vojnika padoše pred naletom severnja?kih grdosija. Nijedan rog se nije oglasio. Baš kao što je sve i bilo isplanirano.

Tren kasnije svo petoro je bilo na okupu, izme?u mrtvih tela straže.

„A sad, brzo. Koliko vas noge nose“, re?e Manea, i povede malu povorku kroz no?, koja bi bila od onih u kojima se ništa ne vidi da nebo nije bilo taman onoliko vedro koliko su priželjkivali.

Na obali ih je ?ekao ?amac. ?etvorica vesla?a nisu ni re? progovarala, samo su prionula na posao brže no ikada kada su se svi ukrcali. Broda nije bilo nigde na vidiku. Posve o?ekivano, jer bi bio ugledan i sa samog Poslednjeg ostrva ranije tokom dana, ili od strane stražarskih brodi?a koji su kružili oko par?enceta kopna paze?i da se odnekud ne pojave uljezi. Ipak, sat vremena veslanja dovede ih do drugog ?amca, u koji usko?iše, pa još bržim ritmom odoše ka pu?ini Mora bez kraja. Prvi ?amac ih je pratio, sve sporije i sporije zbog umora vesla?a, a posle više od sat vremena te zavereni?ke plovidbe, ukaza im se na horizontu brod. Išao je ka njima po mese?ini, a ?im se ukrcaše na njega, po?e radost i veselje na palubi.

„Kraljice! Lard šalje pozdrave, a primi i naše iz Rutoija“, re?e debeli mornar oko kog se ostali razmakoše.

„Lofuse, stari vu?e sa Istoka! Dobro je videti te opet, nakon svih ovih godina“, re?e Birila i zagrli ga.

Mornari im pri?oše, razdragani, nose?i poneko bure aula, a dok je pozdravljanje trajalo, a graja postajala sve ve?a usred pu?ine, u stomacima Jone i Noridora odjednom se na?oše noževi.

Njihovi urlici i zakrvavljeni pogledi dok su im ubice parale utrobu izazvaše tajac na palubi. Manea se pribi uz Birilu, koja joj šapnu:

„Rekoh ti, mila. Samo su mi poslužili za moj cilj“.

Tren kasnije, ratnici koja se, privijena uz Birilu, od iznenadnog doga?aja tresla kao da je devoj?urak, kraljica usnama dodirnu njene. A vrhom noža zapara njen trbuh, dok su je, tako nasmejanu i kona?no slobodnu, razroga?ene o?i Manee gledale i pitale se „Zar i ja?“.


© Copyright 2016 Huddle. All rights reserved.

Add Your Comments:

Other Content by Huddle

Add picture

Paste the link to picture in the entry below:

— or —

Drag a picture from your file manager into this box,
or click to select.

Add video

Paste the link to Youtube video in the following entry:

Existing Comments:
Bad selection

Cannot annotate a non-flat selection. Make sure your selection starts and ends within the same node.

(example of bad selection): This is bold text and this is normal text.
(example of good selection): This is bold text and this is normal text.
Bad selection

An annotation cannot contain another annotation.

Anonymous
Really delete this comment?
Anonymous
Really delete this comment?

There was an error uploading your file.


    
Anonymous